Забрањено обрезивање

У Немачкој могу да забране обрезивање беба. Окружни суд Келна усвојио је специјалну одлуку, у којој се говори да је основно право детета на целовитост његовог тела првенствено у односу на право родитеља на религиозно васпитање деце. Дакле, данас је хиљадугодишња традиција проглашена наношењем телесних повреда, које се сматра кривичним делом.

Повод за судску расправу је било извршено на молбу родитеља-муслимана обрезање четворогодишњег детета. Хируршка интервенција није успела, зато се дете нашло у болници. За тај инцидент је сазнало јавно тужилаштво Келна и поднело суду тај предмет. Суд није притворио лечника, јер тај није знао за новчану казну за обрезивање, али је пресуда казнила родитеље, који су хтели да следе своје религиозне традиције. Како тврди немачки професор права Холм Пуцке, реч није о антисемитизму или покушају да се забрани ислам на територији Европе. Тај новитет ће омгућити промену свести људи и натерати их да уважавају основна права деце, - уверен је научник.

Вест о могућности забране основног за јудеје и муслимане религиозног обреда данас у Немачкој је прихваћена различито. Немачки политиколог руског порекла Александар Рар је, например, уверен да одлука Келнског суда није ништа друго, већ неуспели покушај јавности те земље да интегрише муслиманску и јудејску културе у европску.

"Број људи муслиманског порекла у Немачкој расте, то је немогуће променити. Например, Турци, који овде живе већ у трећој генерацији, рађају много више деце него државотворни Немци. Немачка се данас суочава с великим проблемом: стара европска култура се све више потискује од стране нових поткултура, које излазе из џамија и подрума на друштвени ниво. Немци са својом културом и својим погледом на свет налазе се у ситуацији оних, који се бране, зато морају да нађу излазе за даље деловање. Међутим, натерати је све, ко живи у Немачкој да постану Немци сложено је и већ касно. Једини излаз је мултикултурализам и тражење компромиса."

Тражити компромисе је потребно и неопходно, нарочито када је реч о међунационалном и међуетничком дијалогу. Међутим, то мора да се чини не на рачун религиозних норми и забрана,- уверен је рабин московске синагоге Довид Карпов.

"Религиозни Јевреји имају обавезу да поштују законе државе у којој живимо. Закон државе прихватамо као свој закон, али само у том случај, када он не противречи фундаменталним принципима наше традиције. Обред обрезивања је за нас не само обичан обред. Управо од њега је почела историја јеврејског народа, када је први јудеј Аврам у 99. години направио себи обрезвање. Сматра се да човек, који није извршио тај ритуал, не спада у свој народ и своју нацију. Зато ниједна држава, ниједан законодавни систем не могу да нам забране тај религиозни акт. Тим пре што родитељи имају право на своју децу, право да их васпитају у духу свог погледа на свет, културе и религије. Држава не би требало да продире у ту област."

Представници јудејске и муслиманске заједница не само Немачке, већ и читавог света су уверени да забрана древног религиозного бреда није само брига о дечијим правима, већ покушај да се такви истерају са територије Европе. Један неуспели случај не може да постане правило за забрану такве процедуре, - сматра први заменик Врховног муфтија Русије Албир Крганов.

"Хиљаду и по година муслимани праве обрезање и не знају за неке проблеме. Само то треба радити квалитетно, обратити се професионалцима, лекарима, који имају велико искуство. Избор вероисповести дете има и после те процедуре. Још је пророк Мухамед говорио да не треба постати муслиман само зато што су ваши родитељи били муслимани. Да би човек постао прави верник он мора да се свесно определи. Процедура обрезања није само религиозни ритуал, већ и здравље, чистота, медицинска неопходност."

Данас у свету око 25 одсто мушког становништва планете прави обрезање. Светска организација за здравствену заштиту твди да таква процедура смањује ризик оболења од ВИЧ-инфекције и других оболења. Одлука Келнског суда ће бити размотрена у Савезном Уставном суду Немачке.