Немачка: избеглицама шећерне пилуле

Уставни суд Немачке прогласио је избеглицама једнака права са Немцима и одредио да се подигне њихова помоћ до минималне плате. Побољшање животних услова ће се тицати отприлике 130 хиљада странаца који претендују на политички азил.

Одавно је требало то учинити – такав је рефрен либералог крила немачких медија. Чуди не одлука суда, већ то да се такве ствари које се саме по себи подразумевају износе на његово заседање, негодује Франкфуртер Рундшау. Неопходно је такође одустати од прехрамбених картица и комплета, захтева Тагесцајтунг. Од талона избеглице не могу да купе себи ни јело на које су навикли у домовини, ни алкохол ни дуван. Издања са великим тиражима су се ограничила информацијом и суздржала се од коментара.

Са Уставним судом се наравно не може расправљати. Ако је он обавезао власти да осигурају дошљацима не просто егзистенцијални минимум, већ и доступ јавном и културном благу, то треба испунити. Мада од месечних 336 евра уместо 225 посебно не можеш да се обогатиш. Тим пре што низ покрајина Немачке где управљају конзервативци не планира да одустаје од праксе поделе пакета хране, сачуваши само џепарац у висини од 130 евра уместо претходних 40.

Суд је такође нашао да је незаконито то што се доприноси избеглицама нису повећавали већ деценијама, а живот је за то време поскупео. Тадашњи буднестаг, који је утврдио горњу границу исплата, руководио се својом логиком: не стварати економске стимулансе, пре свега умишљеним политички прогањаним из земаља трећег света који теже благостању Немачке, где по гласинама боље хране. Очигледно у томе је такође била логика. Мишљење Николаја Кавешникова, шефа одељења за политичку интеграцију Европског института РАН.

"У датој ситуацији логика немачких власти је јасна. Такви људи заиста по нормама и међународног права и немачке социјалне државе имају право на подршку. Они су бежали од релане опаности. Обим ове подршке свака земља решава самостално. Али у Немачкој, као и у другим европским земаљама, слични доприноси треба да пруже човеку достојни ниво егзистенције. Не неки физички ниво преживљавања као код руског егзистенцијалног минимума, већ достојни. Самтрам да се одлука Уставног суда на томе и заснивала."

Ексепрт је убеђен да основни стимуласн за лица која долазе у Европу није толико социјална помоћ. Већ жеља да се илегално тамо утврде и илегално раде. Истина, суседну Швајцарску немачка велидокушност не надахњује. У септембру тамо планирају да донесу закон који ће ограничити исплату помоћи. Мада је новац за избеглице тамо и тако мали, на пример 200 франака или око 160 евра месечно. Берн рачуна на смањење броја оних који желе да живе од средстава швајцарских пореских обвезника.