Провођење ратних циљева Исламске деклерације

 

 

Хрвати у БиХ су потпуно етнички очишћени и отјерани из бошњачких подручја, а пропагандним филмом "Неђо од Љубушког" се ствара лажна слика с циљем остваривања ратних циљева бошњачке политике зацртаних у Исламској декларацији.

 

Бошњачка већина од два милијуна Бошњака у БиХ проводи незапамћен културоцид, етноцид, асимилацију и етничко чишћење над мањинским Хрватима и Србима у Федерацији БиХ у жељи да створи етнички чисту бошњачку државу, властити "животни простор" под доминацијом и влашћу Бошњака, строго централизираним и дијелом направљеној по шеријатским законима.

 

У остваривању ових циљева се не бирају средства, а бошњачка пропаганда све опоненте и жртве етикетира и фашизира, што је једна од бруталних метода политичко-медијске присиле која се проводи над мањинским народима. Објављујемо статистички приказ утемељен на извјешћу ОЕСС-а из пројекта “Доста је!” и податке којима располаже ОХР.

 

Од завршетка рата у своје домове вратило се нешто више од 86 хиљадаХрвата, а у више од 20 бошњачких опћина није забиљежен нити један једини хрватски повратник. Споменуте бројке односе се на раздобље до 2005., када је заправо процес повратка у БиХ и заустављен, па се ови подаци из евиденције Министарства за људска права и избјеглице БиХ сматрају прилично актуалним.

 

Непосредно прије рата у БиХ је живјело 760.852 Хрвата, што је представљало 17,38 посто од укупног броја бх. становника. Од тог броја 594.362 Хрвата (45,83%) имала су пребивалиште у данашњој Федерацији БиХ, 144.238 (18,75%) у Републици Србској, а 22.252 Хрвата, односно 35,42% живјело је на територију који обухваћа подручје садашњег Дистрикта Брчко БиХ. Хрвати су се тијеком рата успјели задржати на просторима скоро свих опћина гдје су чинили натполовичну већину становништва. То су Груде, Посушје, Широки Бријег, Добретићи, Читлук, Домаљевац, Љубушки, Усора, Неум, Томиславград, Орашје, Ливно, Крешево, Прозор - Рама, Оџак, Жепче, Чапљина и Кисељак.

 

Међутим, у опћинама гдје је апсолутни број Хрвата био највећи, догодила су се права послијератна етничка чишћења. Међу 10 опћина у ФБиХ с највећим бројем хрватског становништва прије рата налазе се и Травник и Зеница, опћине које су данас потпуно етнички очишћене од Хрвата и од Срба. У ове двије опћине је до 1992. живјело више од 46 тисућа Хрвата, а данас их има свега пар стотина.

 

Проматрано по опћинама, у ФБиХ се Хрвати исељавају из  Бугојна, Травника, Сарајева, Вареша, Тузле и Зеницу, а као разлог исељавања наводе дискриминацију од стране већинских Бошњака. У Сарајеву тренутно живи мање од 15.000 Хрвата, у Зеници чак мање од 3000 Хрвата на ширем подручју, у самом граду Тузли регистрирано је мање од 2.000 Хрвата, а у околним селима их живи нешто више, 3.700 Хрвата.

 

У Љубушки су се према податцима ОЕСС-а, из пројекта "Доста је!", вратили сви пријератни становници, од којих у ратним сукобима није погинуо нити један једини. У Мостар се вратило 17.000 Бошњака, преко 10.000 Срба, а сви постојећи захтјеви за повртатком су испуњени и испоштовани.

 

Из приложеног се може видјети како су жртве пропагандне, ратне и послијератне политике искључиво мањински Хрвати који се без медија, без сустава националне сигурности, без сталног тијела политичког сабора покушавају одупријети надмоћнијој бошњачкој хегемонији и медијима који се служе пропагандним филмовима за остваривање циљева бошњачке ратне политике и окупацију хрватских простора који су се у рату обранили.

 

Оваква политика не води успостави повјерању, ширењу мира и толеранцију већ евоцира несретна превирања у којима опет, морамо нагласити, нити један једини Бошњак нпр. у Љубушком није страдао, о чему говоре и свједоци у спорном филму. Овакву “луду ратну срећу” нису имали Хрвати Вареша, Зенице, Тузле, Сарајева, Коњица, Јабланице, Кисељака, Жепча и још 32 опћине под контролом Бошњака који су Хрвате етнички и вјерски прогонили те их на крајње звјерски начин убијали само зато јер су Хрвати а и данас се на медијско-политички начин над истим народом проводи на сличан начин дискриминација, етноцид и културоцид.

 

Овакви пропагандни филмови само шире мржњу међу нашим народима те подстичу међунационалну и међувјерску мржњу што је законом кажњиво. Све наше суграђане позивамо да као и до сада живе у миру, суживоту и толеранцији те да се не узнемиравају филмским садржајима који евоцирају сјећања на прошлост и несретна превирања. Такођер, статистички гледано, све државе у чије послове су се умијешали Брозови, недуго затим су се распале и престале постојати. Води ли актуална бошњачка политика управо у томе смјеру јер се питање мирног раздруживања конститутивних народа увијек може отворити као реална политичка опција.