Одговорност за туђе затворе?

Према мом мишљењу, тема америчких затвора је застарела, и данас ни за кога није актуална и остаје предмет унутрашње расправе за сваку од ове три земље. Власти Румуније до данас то поричу, председник Литваније говори да су можда они постојали, али да он о томе ништа не зна. Што се тиче Пољске, актуално руководство индиректно потврђује да је то било тако, али не даје никакве информације, макар из тог разлога што не жели да се свађа са опозицијом.
У том контексту оживљавање Европарламента делује не само чудно, већ и сумњиво. Није искључено да је нови талас скандала око тајних затвора везан за промену у унутрашњој политици тих земаља. На пример, у Румунији до 2013. године, после наредних парламентарних избора, највероватније ће бити нова влада. Овај скандал може да буде једна од полуга утицаја, сматра Владимир Брутер.
Могуће да је ова прича подсећање Румуније на то да она има иза себе толико много грехова, да ако не буде сарађивала са европском комисијом за откривање затовра, имаће не један проблем у односима са ЕУ, са којом и тако има много проблема. Између осталог ступање у Шенген.
Слична ситуација је и са Пољском. И ту се не може заборавити да је буквално пре недељу дана Америка скренула пажњу са својих специјалних служби које су се теретиле за примену жестоких метода ислеђивања у тајним затворима, између осталог и у Европи. Случај започет по специјалном налогу генералног тужиоца Министарство правде је затворили зато што су постојећи докази били недовољни за састављање основане оптужнице, стоји у писменој изјави ресора.