Презадужена и фрустрирана Атина могла би се окренути Русији ?

Грчки министар унутрашњих послова Еврипидис Стилианидис стога упозорава: „Уколико не схватимо да се преко Грчке преламају различити проблеми који притискају Европу, онда нећемо бити у стању да владамо ситуацијом. Зато Грчка мора задржати економску и политичку стабилност. У супротном страхујем да ћемо имати посла са исламистичком пропагандом, са организованим криминалом, па чак и са тероризмом.“
Са овом аргументацијом министра из Атине сагласни су првенствено политичари из редова немачких демохришћана. Они на тај начин подржавају канцеларку (и своју партијску шефицу) Ангелу Меркел која жели да Грчка остане део евро-зоне. Већина грађана Немачке у овом тренутку није баш уверена да је то неопходно. Да ли би се то мишљење променило ако би се у обзир узео и безбедносни аспект?
Ова аргументација се не ослања само на питање могућег таласа избеглица. Неки политичари посежу и за аргументима из доба хладног рата. Презадужена и исфрустрирана Атина би се могла окренути Русији, гласи теза. Финансијски добростојећа Русија не би се у Грчкој ангажовала само на економском плану. Москва тражи нову стратешку базу за своју морнарицу у Средоземљу, јер је сиријска лука Тартус постала несигурна.
Експерт за безбедност Констанце Штелценмилер овакву геополитичку аргументацију сматра „хистеричном“. Ова шефица фондације „Герман Маршал“ такође сматра да би талас избеглица из Сирије могао запљуснути Грчку. Ипак, не сматра да је то нерешив проблем. „Наравно да би и могуће залихе гаса и нафте у источном Средоземљу могле променити геостратешку важност Грчке у очима Русије или Кине. Али и Немачка већину гаса добија из Русије, па опет није запала у политичку зависност од Москве“, каже Штелценмилер
Она не може да замисли да би у случају изласка из евро-зоне Грчка могла да напусти и НАТО. „Укидање евра би, међутим, отежало Грчкој да преузме свој део обавеза у безбедносном систему Западне војне алијансе“, додаје Штелценмилер.
Кристиан Мелинг из фондације Наука и политика из Берлина у могућем изласку Грчке из евро-зоне види пре свега економски проблем. Држава на коју у том региону ЕУ мора да обрати пажњу је Турска, сматра он: „Турска је то показала током арапског пролећа, показује то и сада у јеку кризе у Сирији. Она је енормно важан, мада не и једноставан партнер. Турска постаје све снажнија и расте њено самопоуздање. Било би добро када би ЕУ искористила ту снагу и самопоуздање у своју корист и то тако да с Турском барем на војном пољу разговара као с равноправним партнером. Зашто подржавати државу као што је Грчка, од које се у овом тренутку не може очекивати превише?“
Аутори: Панагјотис Купаранис / Азер Слањанкић