Контрацептивне пилуле за ученице без знања родитеља

 У тринаест школа у Њујорку од данас, 25.09.2012. године, доступне су контрацептивне пилуле тзв. „јутро послије“ за ученице старости већ од четрнаест година. За набављање и коришћење ових пилула ученицама није потребна сагласност њихових родитеља, школе им их дају и без ње.



Све је урађено у оквиру програма Увођења адолсцената у опширну заштиту здравља (Connecting Adolescents to Comprehensive Health скраћено: CATCH). Предвиђено је да родитељи могу захтјевати да се њихова дјеца искључе из овог програма, међутим уколико овај изричит захтјев изостане сматра се да су родитељи дали свој пристанак.


Према статистикама у Њујорку је током прошле године затруднило 7 000 жена млађих од 17 година од којих је 90% непланираних трудноћа, 64 % их је прекунуто убиством дјетета, 2 200 трудница је родило бебу те их је 70 % од тог броја напустило школовање.

Школе су се одлучиле на овај корак како би смањиле број ђака које „изгубе“. Тако је напуштање даљег школовања постало горим злочином него убити своју бебу. Наравно, школе се нису одлучиле да подигну морал међу својим ученицима и да им објасне да су предбрачни односи облик друштвено девијантног понашања. Напротив. Чинећи им доступним контрацептивна средства овог типа оне заправо подстичу промискутетно понашање код својих ученика чиме их излажу полоно преносивим болестима.

Следећи од проблема који прате ову мјеру, а коју су такође запазили и медицински радници из ових школа, јесте тај да се ове пилуле дају без претходних тестова да ли је ученица здравствено спремна да их прими без посљедица, односно без љекарског надзора о ефектима употребе ових пилула.

Иначе, тенденција сужавања родитељског надзора над овим сегметном одгајања дјеце није мимоишла ни наше друштво. Она је први пут манифестована у нацрту Закона о условима и поступку за прекид трудноће који је сачинило Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске 2008. године чијом одредбом је било предвиђено да малољетнце старије од 16 година могу прекинути трудноћу и без сагласности родитеља односно старатеља. Невладина и антинародна организација „Удружене жене Бања Лука“ су поводом ове одредбе закона на јавној расправи изјавиле да су „срећне што је помјерена граница диспонирања својом сексуалношћу на ову доб“. Богу хвала па су присутне мајке указале на бесмисленост ове одредбе која је осим тога и незаконита, те је она избрисана. Међутим, наведено не значи да је сужавање родитељског права у овој области прекинуто. Оно је настављено већ уходаном стазом која се показала на западу као најпиткија јавном мњењу а то је путем тзв. сексуалног образовања. Да ли је неко питао родитеље у Републици Србској прошле године да ли су сагласни да њихова дјеца у основним и средњим школама слушају „наставу“ из овог „предмета“ ? Да ли их је то неко питао ове године?

Сексуално образовање је у државама у којима је уведено повећало број малољетничких трудноћа и број обољелих од полоно преносивих болести што је статистички доказано. Осим тога бројни скандали прате ову „наставу“. Сексуално образовање је провјерени пут ка сужавању утицаја родитеља на овај сегмент дјечијег развоја и који ће данас или сутра и код нас довести до тога да нашој дјеци могу давати којекаква чедоморствена средства без нашег знања те их осим блудницима начинити и убицама.

Апсурдност ове ситуације се чини безграничном. С једне стране правом на слободно родитељство је заштићена жеља родитеља да имају здраво потомство „слободно“ од свих генетских несавршености, док се са друге стране родитељима сужава могућност да одгајају своју „супердјецу“ и то у једном од најважнијих сегмената њиховог развоја.

С обзиром да смо ми мала средина у којој још увјек постоји појам о моралу и честитости, потребно је да што више нас на најразличитијим родитељским форумима укажемо на погубност овог пута и да на њега не пристанемо изузимајући своју дјецу из оваквих наставних пројеката и пројекција.

Нема сумње да ће нас означити као примитивне ретроградне конзервативце, али по ријечима Светог Владике Николаја Велимировића „нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу“. Сваком своје. Исповједање истине и јесте подвиг а подвига нема без напора и искушења.