ТИХИ АМЕРИКАНЦИ ИЛИ ЗАШТО УСАИД МОРА ДА ОДЕ ИЗ РУСИЈЕ ! ДМИТРИЈ СЕДОВ

НАСЛЕДНИК МАРШАЛОВОГ ПЛАНА Председник Џон Кенеди је у новембру 1961. године потписао акт о оснивању УСАИД. Први пут је једна државна институција САД у потпуности усредсређена на помоћ у економском и социјалном развоју других земаља, објединивши у себи функције неколико раније постојећих организација. За финансирање програма те организације, сваке године се издваја око један одсто федералног буџета САД. УСАИД има своје представнике у већини земаља света. Стварање Агенције је био резултат рада на унапређењу различитих програма америчке спољне помоћи, чија је основа био Маршалов план по коме су САД пружале помоћ послератној Европи и који је у августу 1951. године престао са радом.
Поставља се питање да ли је природно постојање „независне агенције“ коју држава издржава? Питање није нимало једноставно, поготово ако се узме у обзир да је један одсто комплетног државног буџета САД за 2011. годину износио 151 милијарду долара. Толико су добили „тихи Американци“ за решавање својих специфичних проблема.
Судећи према издвојеним сумама, могло би се претпоставити да они воде некакву титанску работу која би свима морала бити очигледна.
Какви су то силни послови и да ли УСАИД пружа много помоћи за „више од стотину народа широм света“?
Али, уколико смо почели са Вијетнамом, могли бисмо са њим и наставити.
Добивши статус сарадника УСАИД 1961. године, „тихи Американци“ су наставили са убеђивањем Вијетнамаца колико је страшан „црвени Вијетнам“ и да је рат против њега користан и неопходан. Он ће зауставити ширење комунизма и тада ће све неразвијене земље доживети процват.
У борби за срећу Вијетнамаца САД су по тој земљи распршиле милионе литара отровног дефолијанта, да би уништили џунгле у којима су се скривали партизани. Тај дефолијант зову „Агент Оранге“. Он садржи диоксин – један од најопаснијих канцерогена. И данас су у неким областима Вијетнама остале концетрације те материје штетне по здравље.
Према званичним подацима Вијетнама, неколико милиона Вијетнамаца је настрадало од „Агент Оранге“. Међу њима и 150 хиљада деце, која су се родила са тешким урођеним оштећењима. Данас су по целој територији те земље разбацане мајсторске радионице у којима се ручно праве протезе за мале страдалнике. Појава рођених инвалида продужава се и у трећем колену Вијетнамаца, што захтева велики и добро финансиран програм борбе са том невољом.
Ко би ако не УСАИД могао да предводи такав програм, поготово што је аутор проблема очигледан целом свету? И Агенција није остала по страни. Недавно је представник УСАИД Френк Донован саопштио радију Аустралија да ће Агенција уложити све напоре за решавање тог проблема. Она ће помоћи у чишћењу локалитета од контаминирације и широкогрудо ће за тај посао издвојити чак 41 милион долара. Он није ни писнуо о борби против урођеног инвалидитета или бар изградњи савремених фабрика протеза у Вијетнаму.
Не запрепашћују нас размере америчке великодушности, оне су познате. Овде се поставља питање – а где иде остатак новца?
Да није на подршку „пасионарисима“, „арапском пролећу“, успостављању Паx Америцана у муслиманском свету уз помоћ ножа и омче?
ПОД ЦУЦЛОМ УСАИД Зашто да не, још нисмо заборавили темељна овлашћења организације: „подршка демократији у више од сто земаља света“.
Покушајте се успротивити како УСАИД не сматра демократама те убице душа. Где год да погледате наићи ћете на дирљиво јединство између УСАИД и локалних опозиционара у земљама Северне Африке и Блиског Истока. А шта је ту чудно? Први потпадају под цуцлу УСАИД, која, попут дебеле крмаче, може одједном да исхрани цело крдо младих свиња, а они ће, са своје стране узвратити кад ојачају, и оплодити у њеном интересу земљу у којој бораве, својим изметом. Тада постаје јасно због чега је тој организацији потребно тако много новца.
„Но, но“, огласиће се скептик из руског либералног круга, „то је већ превише. Ви ћете ускоро почети лепити етикете. Непрекидно вас прогањају махинације Американаца“.
Шта овде одговорити? Ништа, него навести други пример. После рата у Југославији 1999. године, та земља је буквално „заражена“ канцеларијама УСАИД. Данас их у Србији има више од 1.600 на 7,5 милиона становника. У сваком малом градићу, у сваком селу, имају своје „мисионаре“ који на најразличитије могуће начине намећу Србима како су они после бомбардовања задобили срећу у виду „слободе и демократије“ и како је једини њихов пут западни пут.
И не можемо рећи да је та делатност неуспешна. У Србији је увек било прозападног расположења јер је она европска држава. Но сада се та расположења залагањем „тихих Американаца“ преобраћају у антисрбска расположења. Зар то није успех када некаква србска елита изражава спремност да се помири са независношћу Косова и Метохије зарад ступања у ЕУ и НАТО, чиме се поставља камен темељац за уништење Србије као јединствене националне државе, једне од историјских тврђава православне цивилизације? То је велики успех. Друга је ствар што се природност природе не може обманути. Инсекти остају инсекти и србски народ ће их се кад-тад морати решити. Али ово је само семе у пољу. У међувремену је УСАИД уложио огромна средства на зомбирање србског становништва. Другачије не може јер ће се у супротном „затурити“ читав балкански пројекат НАТО.
Али да ли та земља добија од УСАИД реалну хуманитарну и економску помоћ?
Па наравно да добија. Стиже у Приштину. Косово сада опстаје захваљујући западним донацијама. Иако постоје различите цифре. Званично, не долази тако много новца, око 150 милиона евра. А незванично – како знати.
Додуше, Косово се миц по миц диже на ноге и попуњава свој буџет захваљујући трговини наркотицима. Према неким подацима, сада у покрајину стиже више од милијарде евра од наркотичког обрта. Тако да његова будућност не изазива сумњу, као и оптимизам.
На Далеком Истоку и на Балкану са УСАИД је све у реду. Али из Русије стижу тужни гласи: протагонистима слободе и демократије отказује се гостопримство. Од 1. октобра ове године, забрањује се рад УСАИД у Русији. То је званично известило руско Министарство иностраних послова.
РУСКА ОДЛУКА „Карактер рада представника Агенције у нашој земљи често је био далеко од прокламованих циљева на сарадњи у развијању двостране хуманитарне сарадње. Реч је о покушајима да се преко доделе средстава утиче на политичке процесе, укључујући и изборе различитог нивоа као и на институције грађанског друштва. Озбиљне недоумице изазива рад УСАИД у руским регионима, поготово на Северном Кавказу, о чему смо не једном упозоравали наше америчке колеге. Треба узети у обзир и ту околност да Русија сада улази у ред 'нових донатора' и одбија да прихвати статус онога који добија помоћ за развој у свим међународним организацијама. Руско грађанско друштво је потпуно сазрело и не тражи никакво 'спољно руковођење'“, каже се у изјави руског Министарства спољних послова.
Русија је одустала од статуса неразвијене нације и то се „тихим Американцима“ није допало. Још мање се то свидело становницима руске „Лисје горе“, који су се толико надали америчкој помоћи у „дестаљинизацији руске свести“. Престарела Људмила Алексејева (на слици) је већ дрхтавом руком сипала отров у лонац са напицима и из њега су већ покуљали колутови црног дима и проклетство на рачун Кремља. Нема сумње да ће јој се придружити Валерија Новгородскаја и да ће заједно нарицати рефрен са мањим хором либералоида.
Из разних изјава америчких званичника на ту тему ми смо сазнали да је у Руској Федерацији УСАИД радио од 1992 до 2012. године. Основни правци делатности УСАИД били су развој економије и демократије, здравствена заштита, сарадња на спречавању конфликата и достављања хитне хуманитарне помоћи. Агенција је сарађивала како са органима државне власти, тако и са групом невладиних организација: Московском Хелсиншком групом, Гајдаровим институтом, асоцијацијом Глас, удружењем Меморијал и другима. За двадесет година рада у Русији укупна сума свих пројеката Агенције износила је око 2,7 милијарди долара.
Да појаснимо, саопштавали су како је УСАИД реализовао програме у области борбе са АИДС и наркотичком зависношћу. Сад нам је јасно зашто нам је у вези са та два проблема стање тако добро. УСАИД је између осталих, пружио подршку и асоцијацији Глас, која је вршила контролу на изборима, као и правобранилачкој организацији Меморијал. У принципу, помагали су недораслом народу да се ослободи окова тоталитаризма и да ступи у ред цивилизованих народа.
Видимо да је управо тамо и отишао тако „страшан новац“.
Велики руски књижевник Александар Крупин је једном упоредио Русију са коњем, кога приликом преласка на другу страну нагриза слепило. Зашто баш то поређење пада на памет када читаш о делима „тихих Американаца“ у нашој земљи?
Као што је приметила представник Стејт Департмента Викторија Нуланд: „Сад се поносе оним што је УСАИД урадио у Русији у последњих 20 година. Сви послови организације биће одговорно завршени или предати другим организацијама. Премда физичко присуство УСАИД у Русији доживљава свој крај, ми смо као и раније опредељени за подршку демократији, људским правима и развоју животно способног грађанског друштва у Русији и са нестрпљењем чекамо наставак сарадње са руским НВО“, каже се у изјави.
„КРОВ“ ЗА ЦИА Генерално, када слушате изјаве високих америчких званичника у високим владиним канцеларијама, било да се ради о СБ УН или нечем другом, чини вам се да или они цео свет сматрају идиотима или је њима самима потребна протеза за главу. Ликовање Хилари Клинтон приликом гледања крвавог масакра над Муамером Гадафијем, представља најбољу потврду те дијагнозе.
УСАИД по дефиницији не може донети ништа добро и прогресивно човечанству зато што је од свог настанка разрађена као пројекат тајне службе и намењена је искључиво за реализацију америчких интереса у иностранству. УСАИД није само највећи „кров“ за ЦИА. То је приде и орган предвиђен за вођење најважнијег и најодговорнијег рата данашњице – рата против свести народа. Тај рат се води свим средствима, почевши од песмице „И wант то бе Америцано“, а завршно са пуцњавом снајпериста и терористичко-демократским превратима.
„Тихи Американци“ не кују никакву реалну слободу „неразвијеном“ свету. Они стварају потрошачког човека, који је у стању да данима седи испред телевизора или монитора и гута жваку прошарану рекламом за памперс и средство против перути, рекламу за исправан начин живота у коме је све на продају – роба, част, застава, Отаџбина. Тај „нови човек“ продаје Америци сву имовину земље, заједно са изнутрицама. Данас се по целом свету одвија ланчана реакција те предаје својих народа од стране американизованих елита.
Због тога је Кремљ, који је коначно остварио „оштар курс“ поводом разматрања делатности УСАИД, донео историјски исправно решење. Нама није потребно покољење либералоида са америчким квасцем, које нема појма о својим коренима.
У принципу, руски народ је одавно стекао скептичан однос према грађанима који се за истину боре уз помоћ туђег новца. Уосталом, народ је одувек знао да бесплатан ручак не постоји.