Шта то Европа не сме да каже

Код ухапшених исламиста у Француској нађен је материјал за прављење бомби. „Ми имамо посла са терористичком групацијом, која представља озбиљну опасност“,- изјавио је градски тужилац у Паризу Франсуа Моленс. Власти признају, да екстремисти нису придошлице из иностранства. Они су „француски производ“.

Један од експерата - адвокат и публициста, председник - оснивач „Адвоката без граница“ Жил-Улијам Голднадел је изјавио да је проблем почео одавно да сазрева, али да је до данас прекривен велом тајне. Голднадел има објашњење: Други светски рат и холокауст су западни свет довели у заблуду, пошто је те преступе радио „бели човек“ и у „име беле расе“.

Пре две године, члан Социјал - демократске партије Немачке Тило Сарацин је објавио скандалозну књигу „Немачка се самоликвидира“, у којој је описао исти проблем у својој земљи. После тога морао је да напусти савет директора Бундесбанке због оптужби на рачун расизма. По мишљењу Сарацина, мигранти муслимани, чак и у другом и трећем колену не могу, па чак и не желе да се интегришу у немачко друштво. Па тако, због мале стопе рађања домаћег становништва, постепено се мења етнички састав и опада општи интелектуални ниво свих који живе у Немачкој. Ево шта је сам Тило Сарацин рекао у интервјуу „Гласу Русије“:

- Феномен, који ја описујем у својој првој књизи, не односи се само на Немачку: он постоји и у Француској, и у Енглеској, и у Швајцарској и по целој Европи. Али, генерално сам приметио низак ниво националне самосвести код Немаца и то је највероватније у вези са прошлошћу. Немам ништа против мултикултурализма: са задовољством једем италијанску храну, пијем руску вотку и слушам руске композиторе. И мешање народа и култура постоје вековима. Али, они који долазе у другу земљу, дужни су да се понашају по правилима државе у коју су дошли. Када се то не дешава, рађају се проблеми. Уверен сам да се слично збива и у Русији.

Исте те 2010.године, када је изашла књига Тила Сарацина, немачка канцеларка Ангела Меркел је јавно заатражила да мигранти који долазе на привремени рад у Немачку говоре немачки и да само на тај начин могу да постану пуноправни носиоци радних обавеза и права на тржишта рада.

Неки стручњаци верују да је концепт европског мултикултурализма од почетка био нека врста комерцијалног пројекта. У суштини, радило се о неком споразуму са мигрантима да попуне упражњена радна места. У замену за њихову лојалност, било им је дозвољено да сачувају свој начин размишљања, њихове обичаје и ритуале. Морамо признати да Европљани нису мислили о свим последицама. Мигранти и даље верују да су њихови послодавци „тирани“ и „експлоататори“. Исто тако, у очима Европљана мигранти су и даље само услужни персонал, путници „друге класе“ - баш као што је Маркс говорио, само прилагођено модерном концепту политичке коректности.

У миграциону политику Европе, неопходно је унети суштинске исправке и учинити је максимално отвореном и поштеном. За почетак би требало јавно назвати ствари својим именом. Судећи по свему, управо тај први корак је европским политичарима најтежи.