50. годишњица Карипске кризе

Пре тачно пола века свету је лакнуло, јер је избегао нуклеарни рат, чија је опасност била више него реална у вези са такозваном Карипском кризом. Подсетимо у чему је суштина Карипске кризе, када се свет нашао на рубу нуклеарне катастрофе.

У складу са званичном совјетском верзијом узрок Карипске кризе (на Куби га називају Октобарском кризом, у САД-у Кубанском ракетном кризом) треба тражити у одлуци Вашингтона да размести 1961. године у Турској своје ракете средњег домета Јупитер. У Москви су то схватили као директну опасност по безбедност СССР. Као узвратну меру СССР је разместио на Куби уз сагласност Фидела Кастра своје ракете средњег домета Р-12.

Сматра се да је Карипска кризе почела 14. октобра 1962. године, када је амерички авион-извиђач током лета изнад Кубе открио на њеној територији совјетске ракете.

22. октобра се председник САД Кенеди обратио народу, објавивши о постојању на Куби совјетског офанзивног оружја. Према Острву Слободе је био успостављен режим карантина – блокада.

Прво је совјетска страна негирала постојање на острву нашег нуклеарног оружја, затим уверавала Американце да размештање ракета на Куби има карактер уздржавања. 25. октобра фотографије ракета су биле демонстриране на седници СБ УН.

Руководство САД је почело да озбиљно размишља о масовном бомбардовању Кубе, али се сазнало да је део совјетских ракета спреман за лансирање. Дакле, да је председник Кенеди одлучио о бомбардовању Кубе, узвратни напад СССР-а би неминовно резултирао ратом између две суперсиле.

Напетост, која је настала због Карипске кризе, трајала је 13 дана. Међутим, Кенеди и Хрушчов су успели да се договоре о мировном решењу проблема, те је велики рат био избегнут.

С правом се сматра да је Карипска криза битно кориговала развој читавог света, поставши најврућа епизода из периода хладног рата.

У извршном комитету се озбиљно разматрало решење проблема силом, присталице Кенедија су га убеђивали да што пре почне масовна бомбардовања Кубе. Међутим, редовни лет U-2 је показао да је неколико ракета спремно за лансирање, те би такве акције неминовно водиле рату.

Да ли су промењене оцене Карибске кризе 50 година после тих догађаја? Какве су његове поуке?

Своје мишлење износи у интервјуу Гласу Русије бивши официр совјетске обавештајне службе, генерал-поручник КДБ у пензији Николај Леонов. Тих година је он више пута преводио преговоре Фидела Кастра и Никите Хрушчова.

- Практично нема великих несугласица у оценама тих догађаја. Сваки пут смо све више убеђени да је у праву закључак да је политика, коју су спроводили у то доба Кенеди и Хрушчов, била промишљена и разумна, јер су они на крају крајева успели да постигну компромис да би избегли нуклеарни рат. Зато захваљујемо тим политичарима, јер су то скупо платили: то је једног коштало живота, другог политичке каријере. Владајуће политичке елите САД и СССР процениле су решење два лидера као веома противречно.

Међутим, данас, после 50 година, можемо да уверено тврдимо да је Хрушчов био у праву, јер је Куба преживела. Она живи, јача. То је главно јер се управо судбина Острва решавала тада за столом преговора (САД и СССР).

Према мишлењу научника-латиноамериканиста Бориса Мартинова, Кубанска криза је одиграла огромну улогу у даљем развоју политичких процеса у читавој Латинској Америци. У интервјуу Гласу Русије заменик директора Института Латинске Америке АН Русије је рекао:

- Латинска Америка је такође научила поуке кризе, прва последица је било закључивање Уговора Тлателолоко – о стварању прве ненуклеарне зоне на том насељеном континету Земље, односно, Латиноамериканци су јасно ставили на знање да они не желе ширење хладног рата и трку у нуклеарном наоружању на свој регион.

С тим је повезано и даље супротстављање војним режимима, пропаст војних режима крајем 1980-их и почетком 1990-их година протеклог века. Иначе, све се доста логично гради, Карипска криза је својеврсна полазна тачка за квалитативно нове догађаје, до којих је дошло крајем 20. века.

То је било мишљење научника-латиноамериканиста Бориса Мартинова о неким поукама Карипске кризе, која је пре 50 година ставила свет на руб нуклеарног рата.