Србија је имала срећу да готово увек буде између онога што зовемо „Запад“ и „Исток“

Пословни разговори овог пута ће угостити занимљивог саговорника - господина Ђованија де Филиписа. Када је 2008. године Влада Србије потписала уговор са италијанским Фијатом, господин де Филипис је дошао у Крагујевац и постао генерални директор компаније „Фиат аутомобили Србија“. Пре доласка у Србију, господин де Филипис је радио у Мумбају, Индија, а након ангажмана у Крагујевцу, Москва је била његова следећа пословна станица.

У Русији, господин де Филипис је био задужен за управљање изградњом новог произоводног погона и започињањем производње. Наш саговорник додуше, више не ради у Фиату и наш разговор неће бити посвећен директно ауто-индустрији, већ сличностима и разликама у пословној култури, које један Италијан примећује док живи и ради у Србији, односно Русији...

Господине де Филипис, да ли нам можете рећи нешто уопштено о разликама између Италије, као земље која припада „Западу“ и са друге стране Србије и Русије које су у том смислу део „источног“ дела света?

- Да, свакако можете рећи да свака земља има своје одређене специфичности. Када се говори о земљи као што је Русија, онда се говори о великој земљи, у којој је још до сасвим недавно већина учесника на тржишту била окренута управо унутрашњем тржишту. Заправо, то унутрашње тржиште је тако велико, да је оно интересантно за сваку страну компанију која има намеру да на њему започне бизнис. Сада већина руских компанија расте прилично брзо.

Када се говори о Италији, земљи која је оријентисана на извоз, постоји одређени предузетнички дух који је створио многе разне ствари. Не само оно што је познато као стил и дизајн, већ и разне технологије, нашли су свој пут према иностранству, своје место у свету. И када се мисли на период када је земља највише напредовала, током 50-тих и 60-тих година 20.века, ови су предузетници ишли по читавом свету, како би започели свој бизнис у иностранству и привередну размену.

Србија је земља која је имала срећу да буде готово увек између онога што зовемо „Запад“ и „Исток“. Наравно, нећемо узимати у обзир периоде кризе, већ оно што је типично за дух србског народа. У том смислу, србски народ је прилично свестан своје улоге „моста“ између различитих култура и он је заправо спреман да иде на све стране и гледа према потреби на ону страну која му у том тренуту више одговара.

Да ли нам можете рећи нешто о вашим искуствима, пословним исклуствима, обзиром да сте радили и у Србији и у Русији? Претпостављам да постоје одређене сличности између ове две словенске земље. Са друге стране, Србија је прилично мала земља, а Русија пак, огромна. Такође, Русија је и огромно тржиште....

- Ту сте потпуно у праву, има много сличности. Ако мислим на Србију, која је наравно словенска земља, она по много чему личи на Русију. Али, са друге стране, као што сам већ рекао, Србија је увек гледала на Запад. Када Србију посматрате као Италијан, видећете да су многи аспекти културе, па и пословне културе, и чак на неки начин политика- јасни и заиста разумљиви. Дакле, када започињете бизнис у Србији, не треба много времена да будете на „истој линији“ и да разумете локално становништво. Када је реч о Русији, ту говоримо, као што сте рекли - о веома великој земљи. О земљи где постоји јака сопствена култура и веома изражене разлике које се тичу вођења посла.

Рећи ћу вам о мојим почетним искуствима - ствари, које су већ општа места и добро познате међу пословним светом. Дакле, на пример, одлучите да се преселите у Србију, да започнете пословне активности (ту можемо укључити и остале земље Балкана због извозних активности), и рекао бих да је тај процес једноставан у смислу добијања дозвола и пресељења, започињања живота и пословних активности.

Потпуно је друга прича када се са истим намерама селите у Русију, која је, понављам, велика земља. Ово пресељење и започињање посла захтева ангажовање на много више нивоа. И генерално говорећи, за све треба много више времена и труда за започињање пословних активности.

Можете ли нам рећи нешто уопштено о пословној култури у Русији? Видљиве су многе промене, углавном на боље. Но, не крећу су све новине, које се јављају у пословној култури у позитивном смеру... Начин на који сарадници и колеге међу собом комуницирају, у много чему се разликује у односу на рецимо „западне обрасце комуникације“, Одређени оквири из прошлости опстају, али, као што сам рекла, ипак се неке промене на боље виде.....

- Дефинитивно делим ваше мишљење. Наравно да је Русија земља која се налази у веома значајном процесу промена. Генерално, због бирократије треба много више времена за прибављање свих неопходних докумената и дозвола. Са друге стране, Русија је земља која је управо приступила Светској трговинској организацији (СТО). Тиме је јасно показана намера да се усвоје нове пословне навике и обичаји. Неки су знаци тога јасно видљиви: видите да се све више руских компанија оријентише на страна тржишта. Али, ово је процес за који треба времена. Но, по мени је сам улазак у СТО велики и важан корак.

Јована Вукотић,