О штети од сарадње или страни траг кинеских ловаца

Кинески радници су домовини подарили још један поклон. 31. октобра 2012. године, уочи XVIII конгреса КПК, обављен је први лет новог кинеског ловца Ј-31, који је произведен у авиопредузећу у Шенјану (Shenyang).

Засад нема детаљних података о авиону. Међутим, судећи по сликама – то је лак двомоторски ловац, који по габаритима подсећа на МиГ-29 или F-16. У његовој конструкцији су коришћене технологије смањене видљивости. Спољашњи изглед авиона омогућава да се говори о томе да је Кина преузела шему америчког ловца F-35, осим погонског уређаја – „Американац“ има један мотор. Нови авион користи руске моторе РД-93 или, што је мање вероватно, њихов кинески аналог WS-13.

У целини, као и прва кинеска машина нове генерације – Ј-20, кинески ловац је направљен на бази директног преузимања страних технологија. Најизразитији пример за то јесте серијска производња ловаца Ј-11 у Кини. Они су практично копија Су-27СК совјетске израде који су својевремено испоручени Кини.

Треба истаћи да се проблем с кинеским копирањем совјетског и руског наоружања појавио одавно и да се не своди само на Су-27. Добивши велики број совјетског наоружања и производних линија још 40-60-их година прошлог века Кина је почела активно да производи технику по руским узорцима. И није обуставила производњу након што су се односи између СССР и КНР 60-их година покварили и након што је била раскинута војно-техничка сарадња.

Кина је производила и по могућности дорађивала узорке наоружања свих врста – стрељачко оружје, минобацаче, артиљеријске системе, блиндиране борбене машине, укључујући тенкове, системе ПВО. Напокон, летелице, укључујући и бомбардере-носаче ракета далеког домета Ту-16. Узгред речено, они и данас под индексом Н-6 чине основу авијације далеког домета Кине.

Сви ови производи су се активно извозили. Борбену технику, направљену у Кини, активно су користиле, а и даље користе земље трећег света. И земље које нису могле да купе оружје од СССР или Запада – Албанија, Камбоџа из времена Пола Пота и друге. Треба истаћи да је у погледу испоруке оружја Кина била још мање опрезна него главни играчи у хладном рату – СССР и САД. Кинески АК-47 и митраљези ДШК су налазили пут до свих „покрета“ и „ослободилачких фронтова“ с разноразним људождерским геслима и репутацијом.

Ово оружје је коришћено и против СССР. Сетимо се десетогодишњег конфликта у Авганистану, где је огромна већина стрељачког оружја и минобацача које су користили „душмани“ била кинеска.

Копирање совјетских система се наставило и након нормализације односа између Москве и Пекинга. Кина је представила аналоге савремених крилатих ракета, мотора за авијацију, ловаца Су-27. Међу другим узорцима је кинески аналог зенитно-ракетног комплекса С-300, који се нуди за извоз под индексом FT-2000. Један од купаца кинеског ЗРК може постати Турска која је недавно објавила тендер за испоруку система ПВО нове генерације.

Засад нема успеха у регулисању односа између Русије и Кине у овој области. Активно бесплатно преузимање технологија одавно је постало један од главних адута кинеске индустрије и у војној и у цивилној сфери. Извесну гаранцију против недозвољеног копирања може представљати закључивање уговора за испоруку великих партија оружја које ће покривати потребе Кине. Међутим, као прво, Кина не показује склоност ка оваквим куповинама у последње време. Као друго, то не гарантује да неће копирати испоручене системе ради извоза у треће земље. Овакав извоз се може спречити једино потписивањем обостраног споразума о заштити ауторских права.

Данас треба узети у обзир и то да је сарадња с КНР изгубила значај главног извора прихода руског одбрамбеног надлештва, који је имала 90-их година прошлог века. Кад обим наруџбина руске одбрамбене продукције значајно премашује сто милијарди долара питање је да ли Русија треба да одржава сарадњу с Кином, која се обавезно завршава крађом руских изума?

Посебно ако се има у виду да је Кина данас узлетела уз помоћ руских мотора, и није искључено, уз коришћење руских изума. И има нови лак ловац који РВ Русије засад не поседује.

Илија Крамник, Виталије Раднајев,