СУ у небу над Индијом

Индија ће у децембру формирати осму ескадрилу састављену од ловачких авиона Су-30МКИ. Ескадрила ће бити лоцирана у авио бази Сирса у држави Харајана. Биће то трећа ескадрила Су-30МКИ војног ваздухопловства Индије која формирана у близини границе са Пакистаном у последњих 14 месеци.

Ескадрила Су-30МКИ у Сирси одговараће за заштиту ваздушног простора северне Индије. У смислу организације припадаће Западној ваздухопловној команди, са још 15 других авио база. У августу 2010. године војно ваздухопловство Индије по први пут је формирало ескадрилу Су-30МКИ на североистоку земље, у Тезпуру, у држави Асам, као противтежу Кини. У марту прошле године у држави Асам је лоцирана још једна ескадрила Су-30МКИ, и то у авио бази Ђабуа. Ескадриле Су налазе се и у другим војним авио базама у граничним деловима Индије. Али, војна команда Индије сматра да су ваздухопловне снаге још далеко од тога да остваре своје планове да имају 17 ескадрила тих ловачких авиона до 2018. године са укупним бројем Су-30МКИ од 272 авиона.

Индија је првих 50 готових авиона Су-30 набавила од Русије још 1997. године. Касније је потписан уговор о лиценцираној производњи тих авиона у фабрикама индијске корпорације Hindustan Aeronautics Limited (HAL). Су-30МКИ прилагођен је захтевима индијског војног ваздухопловства. Уграђена станица за радиолоцирање обезбеђује могућност лоцирања циља удаљеног најмање 120-130 км. Овај ловачки авион може да преноси цели комплет наоружања за авијацију, тежак до осам тона. У стању је да лети до 3000 км без пуњења горивом и до 5200 км са једним пуњењем. У скорије време Су-30МКИ биће опремљени ракетама БраМос. Индијска пешадија и морнарица те ракењте већ користе као део својих наоружања. Пошто ће њима бити опремљени војни авиони Су-30МКИ, оне ће постати моћно оружје индијских ваздухоплових снага. У перспективи очекује нас реализација програма заједничке изградње авиона пете генерације, сматра директор Центра за анализу стратегија и технологија Руслан Пухов:

- Тај програм успоставио би однос сарадње између руског и индијског војног ваздухопловства и руске и индијске индустрије у периоду од наредних тридесет година. Мислим да би заједно са програмом БРАМОС постао мост за формирање заједничког војно-техничког простора. Убудуће имаћемо пуно више заједничких програма са Индијцима.

Званични назив авиона пете генерације јесте перспективни авијацијски комплекс авијације фронта односно ПАК ФА, радни назив је Т-50. Уговор о изради идејно-техничког пројекта индијске варијанте ПАК ФА зове се FGFA (Fifth Generation Fighter Aircraft). Ловачки авион пете генерације представља нови ступањ у развоју војног ваздухопловства. Има низ јединствених карактеристика и у себи обједињује фунскције бомбардерског и ловачког авиона. Може извршавати војне задатке у свим метеоролошким условима у било које доба дана. Одликује се високим нивоом електронско-компјутерске авионике. Његов радар „види“ све што се дешава у ваздуху и на земљи, на удаљености од неколико стотина километара. У стању је да прати већи број циљева и да истовремено буде активно спреман за њихово гађање. Авион може истовремено гађати све циљеве, како ваздушне тако и копнене, тако што испаљује ракете у облику лепезе. Такав систем за радиолоцирање омогућава картографско снимање терена, преношење података о тактичким условима другим авионима, као и радиоелектронску заштиту. Предност Т-50 је у томе што је руски ловац у стању да ракете испаљује ултразвучном брзином. Рецимо, амерички Raptor мора прећи на брзину мању од брзине звука само да би ракете могле изаћи из уграћених носача. За разлику од руског ловца, индијски неће имати једно већ два места за посаду. Индија је изразила спремност да потроши око 35 милијарди долара у периоду од 20 година на пројектовање и опремање својих ваздухопловних снага ловцима пете генерације, чији би број био између 250 и 300 авиона.