Патријарх Павле је умео једноставно да говори о сложеном

Још се није угасило сећање на патријарха Павла, високо се цене и уважавају његова филозофска дела. Не тако давно је издата његова књига „Пут у живот“ преведена на руски језик. Овај задатак је на себе узела преводитељка Ирина Стојићевић. Превод књиге србског патријарха већ је био представљен у Руском дому у Београду и на београдском Сајму књига.

Ирина Стојићевић је аутор серије чланака у новинама „Ка јединству“, који издаје Фонд јединства православних наорда. Њена преводилачка делатност је почела са радом на два србска романа. И после неког времена она је схватила да јој је блиска и духовна литература. Конкретно, то је двојезично издање књиге о Ћирилу и Методију „Двор српске браће“. Рад на књизи партијарха Павла „Пут у вечност“, за њу је постао посебно важан.

- Ово није прва књига, коју сам превела, али, наравно, прва књига аутора те велићине. Патријарх Павле је посебан у сваком погледу. И стварно је био светац који је ходао Земљом. А што се тиче његових беседа, он је на врло јасан, једноставан начин говорио о врло компликованим стварима. И док сам преводила, трудила сам да сачувам ту јасноћу и простоту, а да не склизњем у неку сложеност, да не банализујем оно што је рекао Патријарх, јер је у суштини веома дубоко. И та способност да се говори просто о врло компликованим стварима, да се изрази максимално јасно и максимално благо, а са тим и максимално одлучно, улива одушевљење, заиста оставља без даха. Тако да је било лепо радити са текстовима Патријарха Павла. Разговарала сам са сестрама манастира Раковица због тога што сам писала о манастиру Раковица, и они кажу да осећају нешто посебно, посебну снагу и посебну благодат откад је Његова Светост сахрањен у њиховом манастиру. Имао је изузетно оштра, изузетно добра запажења и у свакодневном животу. Умео је да сагледа са православне тачке гледишта, и умео је то да изнесе врло својевремено и врло тачно. Тако да заслужује велику пажњу како свом светошћу, тако и брилијантношћу свог ума. Ето, вероватно и то је дало допринос томе да ходочасници из многих православних земаља, не само из Србије и Русије, већ и из Румуније, Бугарске, Грчке, да се поклоне његовом гробу.

Тoком нашег разговора Ирина Стојићевић је говорила о онима који су јој помагали у раду на преводу књиге патријарха Павла.

Добили смо благослов Његове Светости Патријарха Иринеја, владика Атанасије Ракита написао је предговор, професор Андреј Тарасјев, оснивач катедре руског језика на филолошком факултету, урадио је електуру текста. Трудили смо се да колико јак буде текст књиге, толико приступачно буде и издање, тиме да не оштетимо квалитет књиге. Књига има врло лепе слике, које је нам дала Патријаршија. Ми смо мислили да неће бити велики интерес због тога што је књига изашла у Београду на руском језику. Међутим није тако. Књига је лепо прошла и на сајму књига, врло лепо пролази и на разним другим местима. Вероватно ћемо морати да доштампамо овај тираж. Према руским мерама, он је био релативно мали. Ми нисмо радили овај превод у комерцијалне сврхе. Тако је тираж био свега 500 примерака. И досад је та књига, вероватно, библиографска реткост. Део тиража је пренео манастир Хиландар, односно његова задужбина у Београду. И та књига већ се продаје у Хиландару, и кажу да је она  наишла на врло топао пријем ходочасника из Русије. За ову књигу су исказали велико интересовање многе цркве и манастири. Постоји велико интересовање и у Русији за текстове Патријарха Павла. Постигли смо оно што смо хтели. А хтели смо да донесемо текстове Патријарха Павла до руског читаоца. И ја видим да постоји то интересовање. И оно је велико.

На крају, Ирина Стојићевић се захвалила свима ко јој је помагао током рада. Пре свега, то је Фонд јединства православних народа, Србска патријаршија, професор Тарасијев, консултант на преводу Слободана Стојићевића, као и предузеће „Београдска гробља“ на указаној финансијској помоћи. Остаје нам да додамо да је током нашег разговора било речи и о постављању превода књиге Патријарха Павла на руско- српксом сајту senica.ru.