Војницима Стаљинграда враћају имена

Меморијалне таблице са именима 17 хиљада бранилаца Стаљинграда ће бити постављене на Војном меморијалном гробљу Мамајевог кургана у Волгограду. Почели су да их постављају на дан 70-годишњице почетка контранапада совјетских трупа у Стаљинградској бици, која се обележава 19. новембра.

На црним мермерним плочама су урезани звање, презиме и иницијали. Постављају их на Војном меморијалном гробљу Мамајевог кургана, где је већ овековечено преко 15 000 имена бранилаца Стаљинграда. Такозвани зид плача ће увећати за сто метара.

Важно је да људи памте браниоце Стаљинграда, каже становник града Виктор Хорошевски. 1942. године он је имао шест година. Његова кућа се налазила недалеко од Мамајевог кургана, страшне борбе су се одвијале буквално пред његовим очима. Мој отац је погинуо у једној од борби. Хорошевски Тимофеј – његово име и презиме урезани су на једној од плоча, каже пензионер:

- Људи су бранили нашу домовину, Стаљинград, који је имао велики међународни заначај. Када би пао Стаљинград, на нас би одмах и Јапанци кренули, и Турци. То је биља кључна тачка. Зато људи који су дали овде своје животе, који су били овде, њихова имена су забележена.

Одреди трагача помажу да се пронађу имена погинулих. То је тежак посао, каже представник волгоградске омладинске друштвене организације Трагање Светлана Первухина. Мора да се ради и у земљи – да се копа на местима битака. И у архивима – траже се личне карте, обнављају спискови дивизија. На меморијалном гробљу на Мамајевом кургану она показује обелиск. На њему је натпис: Војник Миндугалов хајдар 1905-1943. Овај борац из Нижњег Новгорода је био пронађен пре неколико година. Пошло је за руком не само да се утврди његово име, већ и да се нађу рођаци. Сваке године долазим овде да се поклоним и кажем хвала том човеку, каже Светлана:

- За ову годину било је подигнуто више од 1300 бораца. Посао је врло тежак – зато што када је вруће лето врло је тешка земља. Што се тиче презимена, у најбољем случају биће их око 60. Тачније нађено је 60 медаљона са именима, која су делимично прочитана, делимично не. Медаљони помажу да се реконструише име. Имали смо интересантну причу. Нашли смо медаљон, он је био празан. А 70 година касније, 23. сетпембра један од командира одреда отвара овај медаљон, решио је са њим да ради, појавило се презиме. Нашли су борца, у подацима стоји да је погинуо 23. септембра. Такве чудесне историје се код нас дешавају.

Становник једне од станица Волгоградске области Алексеј Цируљников сваке године 19. новембра долази на Мамајев курган. Он показује пожутели лист парпира – умрлицу написану на немачком формулару из априла 1943. године. На папиру су размивеним мастилом исписане трагичне вести о погибији командира тенковског вода, старијег потпоручника Александра Цируљникова. Гроб стрица тражили су 67 година, пошло је за руком да се пронађе тек пре две године. Он је био сахрањен у братској гробници на источној падини Мамајевог кургана. Његово име је уклесано на једној од хиљаду меморијалних плоча, говори Алексеј:

- Већ у офанзивној операцији учествовао је у акцији ослобађања већег дела Стаљинграда и околине. Дошли су до централног дела Стаљинграда 29. јануара 1943. године. У сарадњи са одредима 38. стрељачке дивизије, 143. бригадом морнаричке пешадије заробили су дивизију Немаца. За шта је командир батаљона био награђен орденом Александра Невског. Стриц, за њега је то био последњи бој, уништио је пет ватрених тачака, једно противтенковско оруђе.

Планира се да ће радови на утврђивању свих хиљаду и по меморијалних таблиц абити завршени до 2. фебруара наредне године. Тог дана читава Русија ће обележавати 70-годишњицу победе у Стаљинградској бици.