У песмама Гребеншчикова је историја људске душе

Стојећи, уз овације, поздравила је публика Велике сале Московског козерваторијума премијеру ораторијума Седам песама о Богу. А неколико дана пре тога ништа мање бурни аплаузи одјекнули су после концерта у сали Капеле Санкт-Петербурга, где је извођен програм Волхвиневи. Ова ова музичка догађаја везана су за име оца руског рока Бориса Гребеншчикова и његову групу Акваријум, која обележава ове године 40 година рада.

Данас су модерни наступи рок-група са симфонијским окестрима, али најчешће академски колектив само даје оквир појави рок-звезда на сцени. У Петербургу није било тако. Изведена су права симфонијска дела, која је компоновао познати џез музичар Вјачеслав Гајворонски на теме песама Акваријума – таква као Аделаида, Дубровски и друга.

- Ја сам изабрао ове песме које су ми се чиниле занимљивим. Нисам зависио од идеје песме, пошто је тамо органска веза са речима. А мени је била важна гола тема, без речи и могућности композиторских поступака, који је одједном приказују сасвим другачије.

Другачије је изгледао и сам Борис Гребеншчиков: он је наступио не као извођач песама, већ као композитор, предтавивши још и своја оркестарска дела, а уједно и изложбу слика постављену у фоајеу.

На московском концерту Гребеншчико, култна фигура руског рока, такође се појавио. Али не на сцени, већ у сали – као слушалац ораторијума Седам песама о Богу. Њега је компоновао московски композитор Андреј Микита, такође на основу песама Акваријума.

Историја овог дела је следећа. За компоновање албума који је предствљао кавер-верзије Акваријума, позвали су Московски синодални хор. И композитор Микита је урадио за колектив аранжман песме Соко са оркестром. Снимак постављен на Интернету сакупио је ркордни број позитивних оцена за класичну музику, а композитор је наставио да ради на песмама Гребеншчикова. Сама по себи наметнула се драматургија великог ораторијума, сећа се данас Андреј Микита. У њему су потпун очувани текстови и мелодије Бориса Гребеншчикова и били су додати оркестарски „коментари“ уз њих.

- На основу песама Гребеншчикова добијена је историја људске душе – од неверовања, очаја, депресије, преко наде ка светлости, радости и ка Богу. Овде нема јасно изражених делова, једна песма претапа се у другу, и тако непрекидно око 70 минута. Испало је мултикултурно дело које по стилистици обухвата и хиљадугодишњу историју и текстове 21. века.

Андреј Микита сматра да је стваралаштво Бориса Гребеншчикова јединствена синтеза различитих праваца.

Мени се чини да је његово стваралаштво сасвим самосвојна појава. Наравно, постоје елементи рока, али постоји и одјек кантауторске песме и руске романсе. Интонација многих његових мелодија базира се, ја тако сматрам, на православном припеву.

У премијери ораторијума Седам речи о Богу, осим руских музичара, учествовао је и Светогорски хор Филафоните из Грчке.