Рубенс с Урала?
Рубенсово ремек-дело чува се не у Бечу, већ у руском провинцијалном музеју. То је изјава директора Ирбитског државног музеја ликовних уметности која је изазвала ефекат бомбе.
Прошле недеље представници музеја су саопштили да се у музејској збирци чува Покајница Марија Магдалена са сестром Марфом – аутентична слика коју је насликао један од најпознатијих уметника у историји светског сликарства – Пиетра Паула Рубенса. Ова сензација сасвим је успоредива са највећим светским открићима последњих година, таквим као што је рад Леонарда Да Винчија Спасилац света, који се дуго сматрао изгубљеним.
Ирбит је мали град у Свердловској области, 200 километара од Јекатеринбурга. Платно је било предато Ирбитском музеју из Државног Ермитажа 1976. године. Тада стручњаци највећег музеја у земљи нису сумњали да шаљу на Урал толико вредно уметничко дело.
Сада је директор Ирбитског музеја Валериј Карпов решио да докаже да слика која се дуго сматрала копијом ремек-дела Рубенса, чији се оригинал дуго чува у бечком Ликовно-историјском музеју, у свари насликана четкицом самог чувеног Фламанца.
Ради тога је била изведена хемијско-технолошка експертиза. Њени резултати су дали повод за тако гласну изјаву. Ипак, шеф лабораторије рестаурације сликарства Ермитажа Виктор Коробов, прегледавши слику, изнео је суздржанију верзију. По његовом мишљењу, слика је била насликана у радионици Рубенса уз лично учешће уметника. Како сматра експерт Министарства културе РФ за културне вреднсоти, историчар уметности Викторија Лаптева,
- Новост о проналаску, тачније новој атрибутици рада великог фламанског уметника Питера Паула Рубенса Покајница Марија Магдалена са сестром Марфом неусмињво наводи да се о многоме замислимо. Између осталог о нивоу музејске експертизе, рекла је она у интервјуу за Глас Русије.
Очигледно, у жељи да учини своју изјаву још сензационалнијом, директор Ирбитског музеја је претпоставио да се у Бечком музеју чува не оригинал, већ каснија копија. И сада, по његовом мишљењу, аустријски стручњаци треба да изврше експертизу како би доказали аутентичност свог платна.
Ипак експерти се скептично односе према сличним сензацијама.
- Мислим да је Бечки музеј одавно све проверио, са свим скупим експертизама. У сваком случају, годпода из Ирбитског државног музеја ликовних уметности треба да буду опрезнија са сличним изјавама. И врло пажљива у формулацијама. Иначе се у свету појављују нездраве сензације које тако воли публика, сматра викторија Лаптева.
Армен Апресјан,
- Извор
- Глас Русије, фото: «Вести.Ru» / vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- сликарство
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »















