Пола века Хрушчовљевог пљувања у мањежу

Пре пола века, 1. децембра 1962. године  сви чланови Политбироа тадашње совјетске врховне валсти,  предвођени   првим секретаром ЦК КПСС, Никитом Серегејевичем Хрушчовим, посетили  су изложбу „30 година МОСХ“  ( Московский Союз художников, Московски савез уметника)  која се одржавала у Мањежу. Ова изложба је после  простачког  наступа Хрушчова растурена  и постала  највећи скандал, који је ових дана обележен у истим просторијима у којима  су одјекивале речи генсека: “То је педератстија у сликарству!. . . Изазивају ли ове слике било  шта?  Треба их попљувати ! Ето која осећања изазивају„. И пљунуо је Хрушчов  на једну слику. На „Каријеру“ Леонида Мечњикова која је  сада изложена на истом месту као пре пола века и на јојој је оловком  обележена „слободна територија  пљувачке“ првог човека совјетке  партије и државе. 

Како је било 

Пошто су чланови Политбироа  тог 1. децембра   1962. погледали  основну експозицију изложбе у Мањежу, криткикујући при том слике Роберта Фалка, Николаја Андронова и Павла Никонова  комунистички великодостојниоци су прешли  у другу одају  у којој су били   изложени авангардни радови  стваралачког студија  Елија Бељутина и слике Ернста Неизвесног које су натерале генсека  да плане. И да изрекне тако оштар „естески суд“ којим је   током многих година совјетаска авангарда била протерана у подземље. 
 

О експонатима се генсек Хрушчов изразио „бираним речима“као што су :

„То је педерастија у сликарству !Ја већ 10 година  говорима о педерастији, и шта би хтели, да им дамо орден?“

„Све је ово смеће! Да. !Треба га очистити! Не можео пролазити поред овог, знате, као какв посмтрач, као кад на обали стоји човек и гледа: ено, неко плива,  а било би добро да и он заплива„.
 

„Кога ће привући ово печење које ви желите да прикажете? Ко ће полетети на њега? Ко? Муве  које  се  устремљују на стрвину !Оне су, знате огромне, угојене !Оне су полетеле. “

„Изазивају ли ове слике било каква осећања? Осећа се потреба да их гелдалац пљуне!Ето, та осећања изазивају“.
 

И форме самоизражавања су заиста биле нове. Неке слике Бориса Жутовског Хручов је овако прокоментарисао:

Портерет вариоца

“Зашто је толико портрет обојен“ '-То је варилац, лете искре. , одговорио је Жутовски -Измишљш ђаво зна шта. Само да би нешто казао-обрецнуо се генсек. 

Аутопортрет

„Опет ти! –обратио се Хручпв Жутовксом. -Кога си то налсикао?Неку ругобу!Како се то  десило:човек завршио совејстку школу, факултет, на њега је  утрошен народни новац, једе народни хлеб. А чиме он враћа народу за та средства  кој су дата за његово образовање?Ево, оваквим аутопортретима! Овом стравом и ужасом !. . . Не може да се гледа. . . Имам познаника сликара Локтинова. Ако би се његов портрт  поставио ту, то би би личило на нешто, а ово овде. . . одвратно. “ 

Хрушчов се правда   да га је  разбеснело спомињање Стаљина  

Дана 15. априла  1971. на последњој прослави свог рођендана, Никита Сергејевич  се исповедио  сликару  Борису Жутовском :“Јеси ли  још  љут на мене, због оног што сам ти рекао кад сам оно  упао у Мањеж?Тамо су ме довели као шефа државе. И водају ме по галерији, показују слике, а један од великих сликара  ми шапће на ухо :“Стаљина нема на њима „. Толико  сам се на њега разбеснео - па сам почео да вриштим на  вас. А после тога су људи то  искористили. “

Реконструкција сканадала пола века касније 

Пола века  након  што је   Никита Хручов растурио изложбу сликара-авангардиста у Мањежу, овде су поновно прозвучале речи генсека: „педерасти“, „огромне утовљене муве  које се устремљују  на стрвину“,  „не можемо проћи мимо тога“, и ехо разбеснелог  гласа Никите Сергејевича пролама се по павиљону у коме се одржава изложба специјално приређена поводом овог догађаја од пре 50 година. 

У истом том Мањежу

Историја развоја тих збивања  који подсећају на детектив  који су  се током протекле половине  века „окитили „ најмаштовитијим легендама, реконструсана је и приказана под називом „У истом том Мањежу“. Изложбу су поред публике посетили и  полички моћници наших дана, представници владајућег врха  Руске Федерације   (РФ)  Олга  Голодец, вице-прмеијерка и Владимир Медински, министар  културе. Они су извештаче рсуких медија са ове манифетсације убедеили  да се та историја у руској престоници не може поновити. Бар засад. 

Сенке мушкарца и жене у малом павиљону на трећој етажи 

-То су  учесници  оне чувене изложбе у Мањжу чије се сенке под називом самог пројекта „ У истом том Мањжу“ крећу око нас по зидовима и заједно с њима  и  ми се осећамо као да смо били  непосредни учесници   тих догађаја, -објашњава Григориј Заславски, кустос изложбе. 

Пројекција  совјетске филмске хронике и Хрушчов у њој 

И Владини представници, Медински и Голодец, мимоилазећи се са сенкама  упућују се унутра павиљона на чијим зидовима се пројектују  кадрови совјетске филмске  хронике   у којој се препознају лица чланова Политбироа  међу којима и Никите Хрушчова. Дуж целе површине зидова постављене су витрине у којима су изложени артефакти повезани са изложбом и њеним учесницима. Ту је и уалазница за изложбу, а поред ње откуцан на писаћој машини и списак учесника, три варијенте вешања слика експозиције    (сваки сликар је је током година окачио слике на свој начин). Даље је још представљено и остало што су урадили ти уметници –значке, етикете, илустрације за ђачке уџбенике, календари. . .  

-Ови сликари су представљали важан део културне средине последњих година, -објашњава кустос. -Тако су Леонид Рабичев и његова  супруга  Викторија Шумелија  урадили  на пример календар совјетских железница, амблем Аерофлота, етикету за совјетски  шампањац,  грбове и амблеме фабирика. Вера Преображенска је постала управница  студија Елија Бељутина , илсутровала је велики број књига, -за уџбенике солфеђа и  биологију, док је Маја Филипова радила као декоратерка у „Мосфилму „. На примедбу руског министра културе Владимира  Мединског  да је реч о водећим и доброплаћеним ауторима, кустос Заславски је одговрио:-Водећим да, а добро плаћеним  никако не. 

У другој  сали изложбе, у једној уској одаји  схематичмно се понавља качење назива слика које су на различите начине  нестале, а у трећој сали су изложене оригинали оних сачуваних слика  члији су аутори сликари из студија  Елија Бељутина, којих је више од десетак  овде представљено. На једној од њих, на слици „Каријера „ Леонида Мечникова, као што смо већ написали,  оловком је окружено место  на које је Хручов пљунуо. 

Истина је кћер времена, а не ауторитета 

Министар културе РФ  Владимир Медински изнео  је за руске медије  утиске о овом догађају: -Изложба је  инетерсантна  и поучна, она показује како се ументост  мења  са временом. Овај пројекат  треба  пропагирати  јер истина је -кћер времена, а не ауторитета. Многе ставри које су пре 50 година изгледале шкоантне, сада изгледају чак баналне. Мешање дежаве у слободу стваралаштва  може бити   велико, ужасно  и трагично, али оно с времном постаје смешно, па   власт у очима потомака почиње  да личи на кловна“.