ДА ЛИ ЈЕ МАКСИМ ГОРКИ – МАЈСТОР ИЗ РОМАНА БУЛГАКОВА?

За писање  једне  од верзија  романа  Булгаков се одлучио након посете редакцији листа „Безбожник“као  реагоавње на ратоборну  атеиситичку пропаганду. Отуда није нимало случајно што се у првој редакцији књиге  чувена „сенаса црне магије „ одиграва 12.  јуна:на тај дан 1929. г.    у Москви је почео први конгрес совјетских безбожника . Те исте,  1929.  године биле  су написане поједине главе романа, али 18.  марта 1930.  после добијања информација о забрани драме „Лицемерни богомољци  « (Кабала святош“) аутор их је спалио у пећи.  Булгаков је писао:“И лично сам ја ,  својим рукама бацио у пећ  концепт романа о ђаволу. “
 

Рад на роману је обновљен тек 1931. За другу варијанту је потрошено три године . Овде се појављују такви ликови  као што су Мајстор и Маргарита , Воланд са пратећом свитом. .. Назив рукописа се стално мењао:“Црни маг „, Сатана „,  „Велики канцелар „, “Кнез таме „, “Копито инжењеа „, Гостовање „. . . Тек у трећој варијанти ,  насталој у другој половини 1936. г. појавио се  наслов под којим је књига данас позната .  а који  датира од 1937.  На дан   25.  јуна 1938.  пуни тест романа је први пут је на писаћој машини прекуцала Олга Бошанска ,  сестра Јелене  Булгакове,  пишчеве супруге . 

Иду ли писци за сандуком ?

Посе тога рукопис је још једном био подрвгнут ауторским исправкама. Булгаков је звршио са испарвљањем текста на  Маргаретиној реченици :“Ето тако,  изгледа,  књижевници за сандуком иду ?„ Аутору су  тада остало од живота још непуна  два месеца.  . . . 

Нико не може занти хоће ли аутор дочекати суд читалаца 
 

«Свој суд о тој ставри сам већ  дао- пише Булгаков жени.  – Сад ме интересује твој суд ,  а хоћу ли га икад чути од читалаца,  то нико не може знати». 

Поједине одломке из романа писац је читао  бликсим  породичним пријатељима .  Али  о томе да би то дело,  реску  сатиру на совјетски живот тих година- могао и штампати,  није могло бити ни речи.   Проносили су се гласови да је поводом романа Булгакову телефонирао Стаљин ,  да  су  о постојању рукописа  знали  сарадници НКВД-а,  да су они чак и вршили и претрес пишчевог стана , али да нису дирали  ни Булгакова ни његову  жену. 
 

Године 1961.  филолог Алекснадр З . Вулис  пишући рад о совјетским сатиричарима  срео се Јеленом Сергејевном,  женом Булгакова  која му је дала да прочита рукопис «Мајстора и Маргарите «. Вулис је био потресен књигом. Ускоро су по књижњвној Моксви почели да се проносе гласови о великом роману. Коначано,   роман је у скраћеном облику био објављен  1966. г.  у  књижевном часопису  «Москва «,  читао  се у једном даху,  примерци часописа су ишли до руку до руку. »Мајстор и Маргерта «  је у целини објављен тек 1973.  и то на  упорно залагање Константина Симонова. 
 

Занимљива је верзија Александра Баркова  из које се може закључити да је  «Мајстор и Маргарита « роман о Максиму Горком. Управо с њим је 1930. -их година  била повезана титула «мајстор». Осим тога у књизи  су садржане алузију  на 1936. -годину смрти Горког. Истина,  Горки је умро у јуну,  а радња романа се догађа у мају .  Међутим,  управо баш на тај дан,  19.  јуна, кад се цела земља опраштала од  преминулог  писца, десило се помрачење Сунца (у роману је опсиана тама која је прекрила Јерусалим  и Москву ). У цеременији сахране Берлиоза лако су препознатљиви детаљи са сахране Горког. 

Прототип Маргарите –прва жена Горког Марија Андрејева 
 

Сматра се да је  за прототип  Маргарите  послужила прва  супруга  Горког,  Марија Фјодорвна Андрејева,  глумица МХТ-а .  У  кући   где је живела Марагрита лако се може препознати вила Саве Морозова ,  са ким је  је Марија  Андрејева била у имнтомној вези  до 1903. г. Позанто је да је ова московска глумица  по тестаменту Морозова који је извршио самоубиство добила полису животног осигурања на сто хиљада рубаља  од којих је десет хиљада дала Горком да плати дуговања, а остало је ставила на располагање Руској социјалдемократској радничкој партији ( РСДРП) чији је била члан. 

У роману  Мајстор добија сто хиљада на лутријском лозу који налази у корпи  са прљавим вешом и постаје писац ,  а десет хиљада од те суме поклања Марагарети. У једној од првобитних верзија романа  као «лоши стан»фигиурира стан број 20. на  Видиковцу  бр-4.  где су у време револуције  1905.  живели Мксимим  Горки и Марија Андрјева. По верзији Алексадра  Баркова могуће је наћи и реалне прототипе и за друге  ликове. Тако је Воланд-Лењин, Латунски и  Семплејаров-тадашњи министар културе Луначарски, Леви Матвеј-Лав Толстој, под тетаром варијитеа се подразумева МХТ. . . 

Кад би знали. . . Кад би само знали . . . 

Јелена Сергејевна Булгакова  се сећала   да је последње речи о  свом роману «Мајстор и Маргарита «аутор изговрио пред саму смрт :»Кад би знали. . . Кад би само  знали . . . » Шта је то хтео славни писац да пренесе својим савременицима и потомцима ? О томе можемо само нагађати и ређати бесконане верзије. . .