ШЕКСПИРОВА СВЕТСКА СЦЕНА У ОЛИМПИЈСКОМ ЛОНДОНУ

Варварска обележја репертоара “Глоб” театра 

То што је у олимпијском Лондону као једну од галвних културних манифестација   отоврена  овако богата изложба посвечена Шекспиру  са потенцијалом блокбастера  је сасвим разумљиво. Али на њој  је занимљивији од свега пренаглашени тон којим се саопштава посетиоцима да  су представе извођене у Глоб театру садржавале варварска обележја.Посетиоцима се сугерише да је Шекспир био вараврин, полуобразовани   скоројевић,дрипац,који  није успео да унесе нимало   префињености у своје представе , него  је напротив срамотио музе својим свађалачким и помућеним неправилним  изговором. Тако кажу једни. А    други  се пак на овакве критичне и увредљиве опаске генија само снисходљиво осмехују: шта бисте ви хтели, та ово су само острвлајни, народ чудан,а осим тога и тај  драмски најамник  је морао да развесаљава светину како би зарадио за живот.
 

Тако су  се о Шекспиру и његовом позоришту водиле расправе у XVIII веку, али би погрешно било закључити да је тај и такав тон сасвим ишчезао заједно са црвеним папучама и величанственмим перикама.Зар смо заборавили пророка из Јасне Пољане , Лава Николајевича Толстоја  који се устремио на тог ,како га је иронично назвао „знаменитог варвара“ зато што његова , Шекспирова дела „не одговарају захтевима било какве уметности,а осим тога су усмерена  да изазивају најприземније страсти , и неморалност „.Сада је, наравно , такав тон изашао из моде,бар донекле, а мода је, као што се зна, ствар променљива и превртљива; некад је у оне који су се подсмевали спадао и Волтер , али данас у Волтере не спадају више капалри као некад , него протојереји,и после јендог једноличног Баха,Бритни-Моцарта и задртих педофила Набокова и Марекса ,још се свашта може очекивати. 
 

Ругали су му се и подсмевали,али су га читали, играли и при томе  у ругање   и у читање су оносили  одређене  моменте њима савремене асоцијатовности.
 

Шекспир у XVIII веку престаје да буде само локални феномен енгласке културе 

Уствари , у XVIII веку  бурне дискусије вођене око Шекспира на континенту су биле повезане са чињеницом да је он престао да буде само локални феномен енглске културе: крајем века су га скоро свуда преводили.Или, што је био још   чешћи случај-преносили , снисходљиво поправљајући  сагрешења  против класичистичкх норми доброг тона .
 

У томе су предњачили Французи које можда на подсвесном нивоу више забрињавало него   збуњивало  супростављање Шекспира  и Расина при чему се у виду синтезе  појављивао Шекспир изображен у позајмљене расинвске костиме и то увек обавезно са три јединства ( радње, места и времена ) без икаквих тамо неких духова и без непристојности .Што се тиче непристојности, водило се посбено рачуна:некакво тамо” чим порастеш, падаћеш на леђа”, преносиоци из друге половине XВИИИ века с багородим негодовањем  су се трудили и да уопште не примате .То је и разумљоиво, али ипак у “Отелу” између осталог је изгледало  страшно непристојно  што је Дездемеона изгубила такав интимни и вулгарни хигијенски   предмет као што је  ( та не смемо ни касти) марамица за нос!И зато се у верзији Жана Франсоа Дусијеа ( 1769) уместо шокантне марамице   појавила неупоредиво пријатнија-подвезица са Дездемониног бедра!
 

Лобања медведице, вршњакиње краљице -девице откопана на локацији “Глоб”тетара

Да је реч о варавсском послу на изложби показује и лобања медведице коју су откопали археолози на локација “Глоб “театра ,вршњакиње краљице-девице . Светина која је посећивала представе тражила је да се забавља и узбуђује, а то се није могло постићи   позоришним убиствима ( ко бајаги) јер је то било недовљно, па је стога била неоходна и жива крв, макар била и од звери, а  то је било још “ефектније “ јер публика је додтано уживала у хајци на мдеведа.И уопште тај део града где се налазио “Глоб”био је сувише стравичан кварт чак и по мерилима    која су важила при карју XВИ века ,када је без крајње нужде  најбоље било да се чим падне сумрак нико не појављује чак ни  у центру града .Али ,и поред тога и арстократи су понекад имали навикиу да наврате у” Глоб” и погледају неку представу.О томе сведочи и један предмет изложен на овој поставци ,а који су археолози ископали такође  на локацији “Глоба”:хибрид  кашике и виљушке за десерт, па је јасно да надничар с таквом срвари у позориште не би пошао!А  не зато што је син рукавичара, стални посетилац Шекспирових представа  био сасвим необразован , него би  ипак би било исувише од њега очекивати да се разуме у фалсификовање римског новца,и то баш  монете нађене у рушевинама “Глоба”са  написом  “еид.мар” (“мартовдске иде “), експонат такође  стављен на увид на овој изложби.

Посета егозтичног амбасадора Мавра  инспирисала Шекспира за “Отело“?

О свтеском  обухавату на изложби упућије  и некако незаграпни портрет  његове ексленције Мавра,  амабасадрора у Лондону, па се нагађало да је посета ове у то време егзотичне личности  могла бити импулс за  настанак  Шекспировог “Отела”.Ту су и  ескпонати који указују на чврсте наионалне корене –оригинални “савијени мач изгњечени шлем” Хенрија В,поменут у  једној Шекспировој хроници истог наслова , портрет краља Јакова ВИ, дар дворског архивисте Томаса Лајта, који је “доказао” порекло Стујарта од  добро познатог нам из Магбета  Банка .
 

Шекспир-химна епохе.Без њега филмаџије широм света не би имале ‘леба да једу

И заиста ,иако занемаримо Волтера  и Хердера , могло би се рећи да је он  помало вараварин, истина наш вараварин,  европски и бритнаски,који је научио , продирући кроз преводе  да се разабаира у позоришна чудеса с једне стране   и егзтенцијалну немерљвосдт с друге .
 

Реч  је о химни одређене епохе:да није било  Шекспира,онда је свим сигурно да многобројни данашње”приземне, неморалне”филмаџије из целог света не би имали ‘леба да једу.

Онда се не треба чудити што је та “свеколика филмска светина са целе планете “ створила од краљице Елизабете прве најпопуларнију личност у целој енгелској истприји.

Изложба “Схакеспеаре Стагинг Тхе World” отворена је Британском музеју до 25. новембра .

 

Сајт изложбе: www.brtishmuzeum.org /whots