Камчатски цунами ће бити записан

Земљотреси на Камчатки имају цикличан карактер. Јаке ерупције и цунами тамо се дешавају минимум пет пута у хиљаду година. Међутим, спокој није гарантован ни у међувремену. До оваквог закључка је дошла међународна група научника која је радила на Камчатки. Западни медији су објавили прелиминарне резултате истраживања који су неопходни за кориговање економских ризика у Тихоокеанском региону.

Експедиција професора геологије с Универзитета из државе Вашингтон госпође Џоан Буржуа (Joanne Bourgeois) и других иностраних истраживача на Камчатки представља почетак темељног научног рада. Његова суштина је у томе да се оцени колика је сеизмолошка опасност полуострва. Раније су на Камчатки радили само совјетски сеизмолози и вулканолози. Инострани стручњаци су добили могућност да врше своја истраживања на њој тек средином 90-их година. Управо тада је Џоан Буржуа први пут кренула на полуострво. Њен тим је приказао стару сеизмичку историју полуострва и направио је мапу обриса његове некадашње обалске линије. Научници су копали дубоке јаме како би пронашли наизменичне слојеве наслага. На основу њихове дубине и структуре се може схватити колико су се често у овом рејону дешавале катаклизме и које снаге. Руски стручњаци за историју земљотреса, палеосеизмолози, такође користе ову методу, каже шеф лабораторије Института за физику Земље Алексеј Завјалов:

- То је рововска метода. Научници иду по земљи у рејону за који се претпоставља да у њему може бити земљотреса и виде: изгледа да се овде налази пукотина. Да би се у то уверили копају попречни ров и у њему траже трагове пукотине услед земљотреса који се некада десио.

Чланови експедиције су много ишли пешке – на полуострву скоро да нема путева и превоза. Видели су медведе, али су ови били мирни. Досађивали су им ситни инсекти. Научници су у раду користили отворене руске карте сеизмичке опасности полуострва. Ипак, Џоан Буржуа се жалила да су најпрецизнији совјетски подаци о сеизмолошком мониторингу Камчатке и даље тајна. Биће отворени кад се Русија и суседи договоре о сарадњи, објашњава доктор геолошко-минеролошких наука Игор Давиденко:

- Овде има неколико питања: на пример, нерешено је територијално питање с Јапаном. Осим тога, то су питања безбедности: тамо се налазе пограничне територије где се врше строго прописана истраживања. Ако државе које су заинтересоване за ова проучавања превладају ове компликације, имаћемо успеха. Ако не превладају, то значи да ће се на подацима деценијама скупљати прашина у архивима.

Отприлике сваке 2 године на Камчатки се дешавају земљотреси од 7 степени. Ова чињеница оставља траг и на светску економију. Треба је узимати у обзир приликом обрачуна ризика морског транспорта, као и приликом пројектовања зграда у широком Тихоокеанском региону, укључујући Хаваје и западну обалу САД. Чак и до тамо допире цунами изазван камчатским земљотресима. Пре шест година талас се обрушио на Калифорнију и направио је велику штету. По речима Алексеја Зајвалова, грађевинци на самој Камчатки већ одавно слушају шта кажу сеизмолози:

- Да научници до данас ништа нису радили, на Камчатки би већ одавно била изграђена атомска централа. Фукушима би се десила још раније него у Јапану. Али, бивши директор Института за вулканологију и сеизмологију академик Сергеј Федотов се изјасно против нуклеарке у рејону Петропавловска-Камчатског.

Међутим, ни у Совјетском Савезу се ни из далека нису увек обављала интензивна испитивања сезмолошки опасне камчатске зоне. Повод је, као што то обично бива, представљала несрећа. 1952. године талас настао услед камчатског земљотреса од 9 степени – једног од највећих у протеклом веку – је у потпуности збрисао град Северо-Курилск на острву Парамушир. Погинула је половина становника. У СССР се о томе тада практично није писало. Град је поново изграђен на брдима до којих не може да допре ни највиши цунами. Али, мештани су свеједно навикли да при себи имају спреман руксак.

Борис Павлишчев,