Португалска књижевност обележава 10. јун као национални празник-дан сећања на свог највећег песника -Камоенса.
Камоенс је унифицирано европско име, а за Португалце је он просто Камојнш
Истина, Португалци га тако не зову, то је унифицирано европско име, а у домовини свог главног песника зову Луш Ваш ди Камојнш, или једноставно Кајмонш.
Камоенс не само што се сам прославио , него је прославио и португалску књижевност својом поемом „Лузиада „.
Ово најпознатије поетско дело створено на португалском језику састављено је из десет песама и по епском кључу осветлило је сву историју Португала од кад је населио митски херој Луз, (па отуда и назив епа, који је истовремено и алтернативно име португалкског народа –Лузиади ) па до путовања Васка де Гаме.
Први пут цео народ постаје књижњвни јунак
Камоенс је у своје време био неоспорни иноватор, јер нико пре њега није опевао цео народ као књижевног јунака.
У Португалу „Лузиаду „ уздижу до песничког престола као што то чине Италијани са Дантеовом „Божанственом комедијом“.
Она је камне темељац за стварањпортугалског књижевног језика и успостављања културног јединства нације.
И поред огромног његовог значаја и неизмерног доприноса утемељивању националне културе португалског народа, о самом песнику Камојншу се веомаа мало зна.
Деда му је био ожењен из фамилије Васка де Гаме
Претпоставља се да је свет угледао негде око 1524. г. и да му је деда био ожењен из фамилије Васка де Гаме.
Зна се, међутим, да је највећи португалски песник свих времена много војевао, да је чак пловио у Индију и то као обичан морнар, да је годину дана провео у португалској колонији Гоји у и да је био проглашен за најбоњег песника свога доба.
Једино са сигурношћу се зна датум песникове смрти:10. јун 1580. г.
Једино што се са сигурношћу зна је датум његове смрти:10. јун 1580. И тај датум је узет као национални празник португалске књижевности.
Жил Верн користио „Лузиаду „ за стварање књижевних ликова
Подсећамо да је Камоенсову поему „Лузиаду“Жил Верн користио за стварање необичних догађаја у свом роману „Деца капетан Гранта „. Расејани професор Паганал учи по тој поеми шпански језик, а тек кад је стигао у Аргентину, схватио је да је уставри учио португалски, а не шпански језик.