Није паметно сву трговину препустити странцима!

Највећи међу њима, новосадски Универекспорт, ДИС из Крњаче,  зрењанински Гомекс и још пар њих, не очекују да ће у скорије време доћи до промена које се тичу њиховог пословања, то јест да ће их неко купити или да ће се, пак, они удружити.
- Било је раније спекулација да „Агрокор” мерка и неке наше трговинске фирме али питање је како ће у куповини „Меркатора” проћи код регулаторних, антимонополских тела, тако да му даље аквизиције на србском тржишту вероватно не падају на памет. Наших неколико водећих компанија послује стабилно, за разлику од „Идее” и „Меркатора” који су у губицима у Србији, и мислим да нећемо имати проблема - каже за наш лист први човек зрењанинске трговинске компаније „Гомекс” Горан Ковачевић додајући да је сасвим реална опција удруживања домаћих јачих трговаца али да за сада нема разговора о томе. - Ипак, није пријатно у новонасталој ситуацији. То је као кад стојите пред тенком, ако крене на вас долазите у опасност.
Ковачевић каже да ће једина новина на србском тржишту малопродаје у скоријој будућности бити долазак „Лидла”.
Очекује се и скори долазак највећег европског трговинског ланца храном и осталом робом широке потрошње - француског Карфура, чији годишњи промет достиже 110 милијарди евра. То је, у разговору за „Дневник”, најавио професор Економског факултета у Београду Стипе Ловрета оценивши да нова консталација снага на србском тржишту не угрожава позиције овдашњих малих и средњих трговинских фирми, али под условом да држава стане у њихову заштиту.
- Министарству и влади бих поручио да озбиљно поведе рачуна о изградњи структуре тржишта у Србији, а то значи да поред политике доласка страних ланаца, води и политику заштите малих трговинских предзећа, како је у Стратегији трговине записано и разрађено. У Европској унији је сада један од приоритета изградње тржишта управо заштита малих и средњих трговинских предузећа, али не административна, већ кроз мере подстицаја и развоја - наглашава Ловрета. 
Како је наведено у поменутој стратегији, политика заштите ситних трговаца огледала би се у јефтинијем и бржем оснивању нових трговинских предузећа, то јест ефикаснијим уласком у посао, финансијској помоћи у виду повољних кредита или пореских стимуланса унапређења пословања, помоћи на плану пензионог и здравственог осигурања ситних трговаца....
Наш саговорник подвлачи да у принципу  не треба правити поделу на стране и домаће трговце.
- У условима кад се Србија отвара и иде у правцу ЕУ, кидају се раније исказиване поделе на домаћу и страну трговину. У процесулобализације трговина је локомотива која вуче привреду. У Пољској, рецимо, од десет највећих ланаца ниједан није настао у тој земљи, у Мађарској је од десет чак осам страних ланаца - примећује Ловрета
Поменимо, иза Агрокора и Делеза, који ће заједно имати чак око 75 одсто учешћа на тржишту малопродаје Србије. Иза њих су новосадски „Универекспорт” и ДИС из Крњаче с којима ће Хрвати и Белгијанци заједно контролисати четири петине промета.