Свет се сећа жртава фашизма

Сваке друге недеље у септембру светска јавност обележава Дан сећања на жртве фашизма. Ове године је то 8. септембар. Одлука о успостављању посебног дана жалости и сећања била је усвојена 1962. године. Овај месец није случајно одабран. Управо у септембру је почео Други светски рат, у септембру је он био потпуно завршен.

Савремено друштво мора да памти трагедију и страву фашизма да не би омогућило такве грешке у будућности. Зато Дан сећања на жртве фашизма никада неће престати да буде актуелан, - уверен је потпредседник Центра стратешких комуникација Дмитриј Абзалов.

- Дан давања помена жртвама фашизма је веома важан за многе земље. Његов основни задатак је спречавање евентуалних сличних тенденција у будућности. Човечанство је последњих деценија много учинило да би се то избегло. Овај дан мора да подсети на погубност агресије и једностраних акција, на те жртве, којима води повлађивање агресору.

Ради избављања света од нацистичке и фашистичке идеологије човечанство је својевремено платило сувише високу цену. Десетине милиона цивила и војника било је убијено, умрло од глади и измучено до смрти у концентрационим логорима. Све до сада нису нађени сви злочинци, који су учествовали у идеологији фашизма. Например, око 40 људи, који су извршили ратне злочине, - бивши тамничари једног од најстрашнијих логора смрти Аушвиц или Освенцим, срећно живе и данас. Без обзира на то, што светска јавност чини све могуће да би нашла и осудила злочинце, у савременом свету настаје и обратна тенденција. Последњих година све чешће се може срести «баук фашизма»» у виду неонацистичких структура и покрета, који делују не само у земљама Запада, као што су Аустрија, Бугарска, Мађарска, Немачка, већ и на територији бившег Совјетског Савеза, - сматра шеф фонда Историјска меморија Александар Дјуков.

- Поред ширења таквих расположења у друштву данас настаје и још један проблем – питање спонзорисања тих покрета од стране руководства читавог низа земаља. Например, у земљама Балтије, у Летонији и Естонији званичне власти не само да подржавају одређена неонацистичка расположења, већ и доприносе њиховом развоју. Например, крајем августа ове године у музеју окупације Летоније одржано је предавање руског тобоже историчара Сергеја Веревкина. Тај је човек познат својим антисемитизмом, што не скрива у свом блогу. Ипак га је руководство музеја окупације позвало да одржи предавање само зато, што он у својим иступањима оправдава фашистичке колаборационисте, који су ратовали на страни Хитлера и учествовали у злочинима против становништва.

Нацистички злочини остају непознати за ученике и студенте. То је практично заборављена историја, може да се каже да је преврнута непрочитана страна историје. Док таква ситуација буде трајала, не буде се водио рад с јавношћу и ученицима, док им не буде испричана истина о нацистичким злочинима, проблем раста неонацистичких расположења у нашој земљи неће бити решен.

У свакој земљи, која је учествовала у Другом светском рату, Међународног дана успомене на жртве фашизма уобичајено је укидање разоноде и свечаности. Осим тога, ветерани и друштвене организације посећују споменике и гробља. У неким државама тог дана је уобичајено уређивање безимених, запуштених и братских гробова.

Милена Фаустова,