Одлука суда у Хагу о ЈУКОС-у: страни активи у Русији у опасности?

Одлука Арбитражног суда у Хагу о томе да Русија плати одштету у корист бивших акционера ЈУКОС-а од преко 50 милијарди долара има невиђени карактер и далекосежне политичке последице, сматра правник Иља Ремесло. Ако ова одлука буде остављена на снази, у опасности ће се наћи страни активи Русије – новац, имовина, хартије од вредности могу да буду предмет потраживања.

Тужба акционера је заснована на тврдњи да су руске власти специјално уложиле пореске претензије и организовале банкротство ЈУКОС-а како би га подвргле експропријацији. Према мишљењу тужитеља, самим тим Русија је нарушила обавезе усвојене у оквиру Уговора уз Енергетску повељу.

Претензије према Русији су биле засноване на такозваном Уговору уз Енергетску повељу. Овај документ предвиђа заштиту и подстицање страних инвестиција у енергетику, слободну трговину енергетским материјалима, механизме решавања спорова између дражва или инвестотира и државе.

Русија је потписала дати токумент, али није га ратификовала – значи, за Русију он нема правну снагу. Ипак, 31. октобра 2005. године одржан је претрес случаја у оквиру којег су стране потписале споразум, сагласивши се да спор буде разматран у датом суду.

Такође скреће на себе пажњу чињеница да су на суду Русију представљали страни консултанти западних правних фирми. Тачније тужбом против Русије у вредности од 112 милијарди долара бавили су се странци.

Ко је донео политичку одлуку о учешћу Русије у Хашкој арбитражи и ко је ангажовао стране консултатне – главно је питање којим треба да се позабаве руске власти. Све остало је већ последица.

У складу са правилником арбитраже, одлука је коначна. Ипак руска страна има шансу да уложи жалбу на одлуку у националном суду Холандије. Арбитражни закон ове земље предвиђа могућност укидања одлуке суда по мотиву кршења базичних, општепризнатих норми права и морала, као и кршења норми арбитражне расправе.

У случају да одлука буде остављена на снази, у опасности ће се наћи страни активи русије (новац, имовина, хартије од вредности) – оне могу да буду предмет потраживања. Задуженост по одлуци суда треба да буде подмирена до јануара 2015. године.

Русија треба да начини стратешки избор. Или национални интереси, и тада за Русију треба да постоје само национално право и национални судови. Или, поверавајући важна питања страним судовима, Русија им даје у руке свој суверенитет.

Одлука Хашке арбитраже потврдила је исправност датог става. Запад је сачувао дати суд за Русију „у резерви“ и изрицање такве одлуке у време конфронтације због догађаја у Украјини није случајно.

Што се тиче мера заштите руске имовине у иностранству од заплене, у таквој ситуацији могу да помогну само узвратне „асмиметричне“ мере – претња конфискације својине страних компанија оних држава које ће извршавати одлку Хашке арбитраже.