Сирија се учи демократији

Понедељак је дан избора за органе локалне самоуправе у Сирији. Они се одржавају у складу са новим законом о општим изборима.

Предавач Дамаског универзитета, члан комисије за састављање новог Устава доктор Кинда аш-Шумат говорила је за Глас Русије о иновацијама у изборном праву Сирије.

Једна од одлика новог изборног закона је право да се сви кандидују, између осталог, независни политичари. Изабрани органи локалне самоуправе ће имати већу самосталност. Осим тога, значајно ће бити смањен ниво бирократских процедура, које су раније спречавале слободу изражавања воље. Очекује се да ће избори бити демократски, што треба да побуди Сиријце да активније учествују у одређивању путева развоја земље.

Локални избори у Сирији одражавају намеру њених власти да реформишу земљу, на чему упорно инсистира опозиција. Сирија показује Западу и Лиги арапских држава да ће реформе бити претворене у живот. Очекује се да ће избори одражити подршку владајућој страници. Они треба и да помало смире политичке страсти у земљи, сматра члан комитета Државне думе претходног сазива за међународне послове Семјон Багдасаров.

Међутим Запад је већ фактички прогласио изборе незаконитим, поново изјавивши о нелегитимности актуалног сиријског режима. Упоредо са тим Запад активно подржава опозицију у намери свргавања Башара Асада, говори експерт Института за оријенталистику РАН Борис Долгов.

Главна препрека пред Сиријом је постојање наоружане радикалне опозиције која делује терористичким методама. Док тај фактор постоји, о правим реформама је прерано говорити. Када у Сирији буде стабилна ситуација, тада се могу спроводити ове реформе. Није тајна да ситуацију у Сирији пољуљавају и спољне снаге. Оне се налазе у низу суседних земаља. Водеће земље НАТО-а такође покушавају да искористе кризу у Сирији ради достизања својих циљева у региону. Овај спољни фактор, по мени, биће чак одређујући за развој реформи.

Међутим, по мишљењу политиколога Станислава Тарасова, сиријско друштво има велике резерве за промене и добро је адаптирано, између осталог и за преживљавање у условима санкција од стране Запада и Лиге арапских држава.

Наравно, ове санкције ће ударити по економији, довешће до дефицита поједине робе или намирница. Али Сирија није у изолацији. Н апример, Сирији су дали могућност да повуче све своје активе из страних банака. Сада буџет земље има до 25 милијарди долара, што ће јој омогућити да преживи годину и има средства за обрт.

При томе санкцијама против Сирије није се придружио Либан. А то значи да она има и даље излаз на Средоземно море. Ако, наравно, Запад не крене на блокаду ове земље са стране Средоземног мора. Са Сиријом одржава трговинско-економске односе и Иран. Русија и Кина такође се нису придружиле санкцијама и развијају трговинско-економску сарадњу са Дамаском.