Тајне таманског Деметриног храма

 Храм посвећен богињи Деметри, који је откривен на Таманском полуострву у Северном приобаљу Црног мора привлачи пажњу стручњака из целог света. По њиховом мишљењу, аналог овог јединственог археолошког споменика може бити можда једино светски познати Стоунхенџ у Енглеској. У једином античком светилишту на територији Русије и земаља ЗНД, за које се испоставило да је 50 година старије и од самог Партенона, обављали су се једни од најзагонетнијих и најважнијих обреда у стара времена – Елеусинске мистерије.

Сензационално откриће код таманског насеља Весник заинтересовало је научнике из многих земаља. Магистар историјских наука Николај Сударев, руководилац Источно-Босфорске експедиције Института за археологију РАН, која је открила храм, сад је свуда тражен: већ је посетио колеге у Немачкој и спрема се да иде у Италију. Даља ископавања ће, убеђен је археолог, потврдити да је пронађено здање само део великог храмовног комплекса. Саграђен по свим класичним старогрчким канонима, грандиозан за своје време, објекат је могао бити подигнут само уз учешће врховна власти Босфорског царства, истиче научник:

Одмах је постало јасно да је ово здање необично, јавно. Односно, да није грађено од приватног новца, већ од државног или од новца заједнице – с добрим архитектама и каменоресцима, брижљивим слагањем камена. Чак је и данас тешко уденути нож између камења. Ништа није рађено уз помоћ тестере, које тада није ни било, већ малим длетима. Врло уредно и квалитетно одрађен посао.

Касније пронађени предмети, укључујући олтар и статуету која приказује богињу Деметру како на раменима држи кћерку Персефону, потврдили су да је храмовни комплекс посвећен старогрчкој богињи плодности и земљорадње. По митовима, кад јој је бог подземног света киднаповао кћерку Деметра се повукла у мали град Елеусин на 22 километра од Атине и заклела се да ниједан изданак неће нићи из земље док јој Персефона не буде враћена. Кћерка је враћена и Деметра је дозволила земљи да процвета. Елеусинске мистерије су настале у 15. веку пре наше ере и симболизовале су повратак Персефоне, наставља казивање Николај Сударев:

Елеусинске мистерије су својеврсна пропусница у рај подземног света. Пре њих су Грци загробни живот доживљавали као тужно скитање у мрачном Аиду. А мистерије су им омогућавале да доспеју у елизијум – својеврстан рај за преминуле Грке, у којем се душе вечно веселе, плешу и тако даље. Због тога је требало да буде обављено посвећење.

Необичност храмовног комплекса у Таману састоји се још и у томе што се налази на територији уникалног некропоља који спада у предгрчки период. Тада је Таманско полуострво насељавало мало познато варварско племе Синда.

О самим обредима се мало зна. Научници до данас споре о томе како су се одвијали, јер процедура је држана у најстрожој тајни: учесници су се заклињали да је неће одати, јер им је за то претила смрт, а случајни сведоци су немилосрдно убијани. Многи историчари су уверени – за време мистерија учесници су били под утицајем психотропних средстава, између осталог кикеона – специјалног ликера од јечма и нане, који изазивају изузетно дубоко мистичко стање.