Крстареће ракете – универзални инструмент авијације Русије

Русија развија ваздухопловну компоненту стратешких снага. У састав ратног ваздухопловста предају се модернизовани бомбардери са новим наоружањем. Савремене ракете проширују могућност даљне авијације, осигуравајући њену примену у разноврсним видовима борбених дејстава.

Од палице ка сабљи

У фебруару 2012. године ратно ваздухопловство Русије добило је први модернизовани бомбардер Ту-22М3М. Опремљени нових наоружањем и опремом, ови авиони ће постати важан елемент борбене моћи домаће ратне авијације 2020-30-их година. Упоред са Ту-22М, у Русији се наставља и модернизација авиона Ту-160 и Ту-95МС.

Будућа авијација сматра се најфлексибилнијим делом нуклеарне тријаде. Могућност примене разноврсних средстава за уништење, као последица – могућност уништавања најразиличитијих циељева, могућност промене циљева већ после старта – све то чини будућу авијацију универзалним инструментом.

Основу борбеног комплета тешких бомбардера Ту-95 и Ту-160 данас чини крстарећа ракета Х-55(Кh-55), направљена почетком 80-их. База Х-55 са термонуклеарним бојевим делом и дометом до 2500 километара, представља прилично флексибилан иструмент нуклеарног рата – кружна вероватноћа одступања мања од 20 метара у споју са снажним пуњењем (200 килотона) омогућава овим ракетама да погађају високозаштићене циљеве са вероватноћом промашаја блиској јединици.

За ненуклеарне конфликте била је разрађена верзија ове ракете позната као Х-65 (Кh-5) са фугасним бојевим делом од 400 килограма. Домет ракете смањио се до 500-600 километара због велике тежине конвенционалног бојевог дела. Х-55 би могла да постане универзални инструмент будуће авијације, али распад СССР је довео до тога да је њена производња била крајње ограничена.

Као перспективно наоружање тешких бомбардера разматра се пар ракета Х-101/Х-102 (Кh-101/Кh-102). Х-101 има конвенционални бојеви део, а Х-102 носи специјално пуњење. То су субсоничне ракете са крстарећом брзином од 200  и максималном око 270 метара у секунди. Кружни вероватни отклон Х-101 износи 10 метара, што омогућава да се она уброји у високопрецизно оружје. Домет ове ракете премашује 5000 километара, што веома отежава њено проналажење и пресретање носача.

Тек недавно завршена су испитиања ове ракете и за сада број Х-101 у арсеналу даљне авиајције је релативно мали. Ипак процес обнове се наставља.

Убица носача авиона

Један од главних задатака домаће даљне авијације је увек било погађање поморских циљева могућег противника, у првом реду носача авиона ратне морнарице САД. Таква пажња према носачима авиона је очигледна: носачи који носе на палуби 30-50 само ударних авиона у близини руске обале постају стратешко оружје. Њихова неутализација у случају хипотетичног конфликта првостепени је задатак.

Основно противбродско оружје будуће авијације данас остаје крстарећа ракета Х-22 која се примењује са бомбардера Ту-22М3 и која је конструисана крајем 60-их година. Поседује велику брзину и домет, снажно пуњење и до данас представља ефикасно оружје, мада у наредних неколико година све преостале ракете овог типа биће отписане због старости.

Према постојећој информацији, Х-22 треба да замени ракета Х-32, направљена на њеној бази, врло слична претходници по главним карактеристикама. Максимална брзина Х-32 износи око 400 километара на сат, помало се разликује од претходног модела, мада домет треба веома да буде увећан – са 450-600 километара до 800-1000 километара. Очекује се да ће Х-32 стићи у наоружање до 2020. године.

Овај домет може да се реализује само уз постојање спољног указивања циља, што аутоматски подразумева неопходност постављања сателитске групације и/или постојање специјализованих авиона којих у руској авијацији после отписивања Ту-95РЦ више нема. Остаје да се надамо да ће ова питања бити решења док нова ракета не буде примљена у наоружање.