Руска књижевност ван граница Русије

Међународни књижевни конкурс Руска премија одабрао је финалисте за 2011. годину. Девет имена одабрано је са списка кандидата на којем је првобитно било 549 аутора. И они су представљали мал те не читав свет, укључујући афрички Мозамбик.

Заиста, сваке године Руска премија која се организује уз подршку Центра који носи име првог председника Русије Бориса Јељцина, обухвата све већи географски простор. За 7 година њеног постојања број земаља одакле стижу пријаве за учешће достигло је 40. Наравно, расте и број дела, а што је најважније, њихова конкуретност. На то скреће пажњу председник жирија конкурса, књижевни критичар и публициста Сергеј Чуприњин. Прво су у борбу ступили писци Закавказја и Средње Азије, сећа се он на прве године конкурса, затим се награда проширила на читав постсовјетски простор, а даље је обухватила читаву земљину куглу.

Намена нашег конкурса је означена у називу – Руска премија: премија за истакнути допринос руској књижевности, култури и уопште постојању руског језика на нашој планети – тврди Сергеј Чуприњин. Најважнији услов је да књига треба да буде написана на руском. Националност аутора и његово држављанство немају значај. Ограничење је само једно: живот ван граница Русије, пошто за писце који живе у домовини постоји много награда. А они који не само пишу, већ и чувају традиције руског језика у инсотранству, треба да добију подршку. Наш задатак је да подржимо књижевну част и достијанство дела која се рађају ван граница Русије.

По мишљењу Сергеја Чуприњина, сваке године постаје све теже добити Руску премију. Кандидати треба да схвате да ступају у оштру конкуреницју са већ познатим писцима. Али посебно је задовољство наћи на списку сасвим нова имена, признаје он.

У то да стваралаштво сународника који живе у иностранству може да има успех код руске публике убеђен је писац Герман Садулајев, члан жирија Руске премије.

Ја сам се уплашио да мало читам, говори Садулајев, а затим сам одједном схватио да сам неправедан према себи, јер сваке године читам врло велики списак књига Руске премијере. И очигледно моје читалачке потребе у 70% се задовољавају. Тамо има свега на том списку! И мени се допада баланс дела од мајстора до сасвим нових аутора, понекада са новим прилазом језику. Уопште, читав дуги списак ове године достојан је пажње. И мени се чини да би он читав могао да постане издавачки план.

По мишљењу Германа Садулајева, без обзира на то што књижевност и даље остаје романсијерска, најизражајнија номинација ове године је кратка проза – излазак у финале овде се може сматрати мал те не срећном случајношћу, пошто је достојних дела много, а награде су само три. Међу срећницима су Дмитриј Вачедин из Немачке, Марија Рибакова из САД и Сухбат Афлатуни из Узбекистана. На награду у номинацији поезија претендује Иљја Рисенберг из Украјине, Алексеј Цветког из САД и Фелик Чечик из Израела. Посебну награду За допринос развоју и очувању традиција руске културе ван граница РФ добио је Николај Свентицки из Грузије, организатор годишњег руско-грузијског поетског фестивала.