Свет лутака као паралелна цивилизација

Ми смо захвални боговима за нашу професију. Прослављамо магију уметности имагинације! Таквим речима луткари из читавог света дочекују Међународни дан луткарских позоришта који се обележава 21. марта.

Таква је традиција: сваке године неко о дпознатих мајстора саставља поздравни говор својој сабраћи у уметности у част професионалног празника који се појавио 2003. године. Овог пута почасно обраћање Међународног савеза посланика луткарских позоришта УНИМА испунио је Шпанац Хуан Бајшас. И боговима он не захваљује случајно: јер прве лутке су биле отелотворење древних богова – приметио је у интервјуу за Глас Русије московски историчар луткарског позоришта Борис Голдовски. Затим су оне постале дечије играчке. Данас се лутака све чешће играју одрасли.

Лутке и луткарско позориште су паралелни свет који је настао заједно са човеком, и постојаће све док постоји човек. Лутка је материјализована метафора уз помоћ које човек спознаје самог себе. А луткар није просто онај који оживљава лутку, већ онај који другачије види свет. Позориште лутака је по томе и занимљиво што показује суштину ствари. То је раскошна уметност где је увек празник, где постоје и комедија и трагедија, естрада и фарса, опера и балет. То је огромна позоришна цивилизација, која може да савлада било коју форму. Данас, на пример, позориште лутака ради са делима Достојевског, Толстоја, Сент-Егзиперија, Платонова, Чехова.

Чак Шекспира. Трагедије великог енглеског драматурга играју петербурски глумци у луткарској представи Шекспир-лабораторија. Три сата његови текстови се представљају публици искључиво помоћу пластике лутака и метафоричног језика направљеног од приручног материјала: стакла, камена, дрвета, папира.

Други однос према књижевности имају глумци Белостокског позоришта из Пољске – на пример, у представи према драми Владимира Набокова Пол. Сиже је заснован на истинитој причи: биртанска експедиција 1912. године на Јужном полу доспева у ванредну ситуацију. Сва бол и саучешће са јунацима драме предствља се у пластици, али то је пластика живог глумца који води лутку – наклоњена поза, опрезност и мекоћа покрета. Белостокско позориште је врло разноврсно и у њему нема јединственог правца, рекао је у интервјуу за Глас Русије руководилац трупе Марек Вашкељ. Код нас представе постављају режисери из многих земаља: Французи, Шпанци, Италијани, Руси.

Ако погледате шта се дешава у разним земљама, савремено луткарско позориште је невероватна уметност. Са једне стране можете да нађете врло традиционалне видове који имају хиљадугодишњу историју. А са друге стране, видимо форме које су оријентисане у будућност, о којима ћемо говорити можда деценијама касније. Богатство луткарске уметности данас је невероватно.

Заиста, луткарска опера је сада већ реалност. При чему, то није пародија. Мајстор овог јединственог жанра је глуцам и редитељ прослављеног московског позоришта Образцов Андреј Деников. Он је зачудио читав свет својим луткарским поставкама класичних ипера: Чаробна фрула Моцарта, Риголето Вердија. При томе, Андреј Деников је сам у свим улогама: он је и творац лутака, и води лутке и режира и изводи све оперске партије – и мушке и женске.

Деникову и другим талентованим мајсторима луткарима публика верује. У томе је јесте магија луткарског позоришта – паралелне цивилизације човечанства.