13 година од убиства Славка Ћурувије

Позадина његовог убиства, извршеног на Васкрс 1999. године, још није расвијетљена.
Брат Славка Ћурувије, Јово, обратио се недавно Јелку Кацину, извјестиоцу Европског парламента за Србију, пошто убиство његовог брата није разријешено ни послије 13 година.
Он је у писму истакао да је тортура режима Слободана Милошевића против Славка Ћурувије почела 1998. пошто је донесен нови Закон о информисању, а да је појачана послије његовог говора пред Хелсиншком комисијом у Конгресу САД, 10. децембра 1998. године.
"Једини резултат наше борбе са властима за 13 година је да европска, србска и светска јавност траже разрешење његовог убиства. Нажалост, колико видимо, ови овде су глуви на све. То је једини разлог зашто сам се обратио Јелку Кацину. Мени је једина нада да ће Вашингтон и Брисел да дају налог овима овде, било ко да је на власти, да истраже убиство Славка Ћурувије, као и сва остала политичка убиства. Једноставно, наше власти све то игноришу и ја не могу да ћутим", истиче Јово Ћурувија.
На питање ко је и зашто убио Славка Ћурувију српске власти још нису дале одговор. То се, према ријечима адвоката Рајка Даниловића, може "објаснити само недостатком политичке воље да се та ствар изведе на чистину".
"Вођени су неки преткривични поступци, прикупљено је сијасет доказа који на несумњив начин указују које су особе сумњиве да су учествовале у извршењу дела и каква је улога била појединих учесника", рекао је Даниловић.
Упитан да ли ће писмо које Јово Ћурувија упутио Кацину довести до помака, каже: "То писмо, као и неке друге раније акције су покушаји човека који нема моћ да замоли државу и државне органе да изврше своје задатке. Да ли ће успети, тешко је оценити с ове тачке гледишта. Ми смо све више под утицајем европске заједнице откад смо добили кандидатуру и требало би да буде, па ако је то тако, можда ће и та акција имати ефекта", сматра Даниловић.
Власник новина "Дневни телеграф" и недјељника "Европљанин" Славко Ћурувија убијен је испред улаза у зграду у којој је становао и у којој се налазио дио пословних просторија "Дневног телеграфа", у пасажу у Светогорској улици, тадашњој Лоле Рибара, број 35, у најужем центру Београда.