Србија. 6. мај. Први резултати избора

6. маја у Србији су протекли парламентарни, локални и председнички избори. За 250 места у Скупштини 9. сазива борило се 18 странка, покрета и удружења, од којих 2 представљају националне мањине. На највишу председничку дужност у земљи претендовало је 12 кандидата. На бирачким списковима у земљи и иностранству било је 6.770.013 људи. У Србији је било формирано 8390 бирачких места. Многи посматрачи су прогнозирали да ће овег пута активност бирача бити висока, заиста, на биралишта је изашао 61,08% бирача. Срби у иностранству гласали су веома активно. У 22 земље они су могли да гласају на 38 бирачких мсета. Енергични су били Срби у Белгији (80%), у сарајеву (81%), Чикагу (54%), Подгорици (46% до 17.00), на Косову (17% до 14.00).

Укупно је изборе посматрало 1500 људи из земље и иностранства. Посматраче из Европе највише је занимало колико се жена налази на списковима потенцијалних посланика, има ли на њима представника националних мањина. Ове године становници Србије су гласали по новом изборном закону: жена треба да буде на списковима најмање 30%, странке после избора не састављају спискове оних ко ће их представљати у Скупштини, већ се примењује правило предатих спискова (овај списак ће важити и после избора, у случају обуставе мандата посланика). Из државног буџета за предизборну кампању политичким странкама издвојено је 844 милиона динара, а укупно државу избори су коштали 1,1 милијарду динара. Новина је коришћење електронске базе података јединственог бирачког списка.

Избори су одржани и на Косову, тамо је отворено 90 биралишта (109.113 бирача) под контролом ОЕБС-а и под заставама ОЕБС-а. Истина саопштено је да су на Косову нека биралишта, посебно у околини Приштине, отворена са закашњењем, пошто су конвоји ОЕБС-а са одговарајућим папирима и документима долазили сат касније. Обезбеђење биралишта на Косову обављали су локални полицајци. Интересантна чињеница: без обзира на то што је Београд решио да на Косову не спроводи изборе за локалне одгане власти, у две општине (Зубин Поток и Звечан), избори су одржани (4978 бирача).

Коначно пребројавање гласова треба да буде завршено 10. маја. Ипак прелиминарни подаци Изборне комисије, уз обрађених 80% гласова, као и независног Центра за слободне изборе и демокртију, већ дају представу о распреду снага на политичкој сцени. У председничкој трци, како се и претпостављало, два су лидера: Борис Тадић (Демократска странка, ДС) са 26,7% гласова и Томислав Николић (Србска напредна странка, СНС) са 25,5% гласова. Разлика међу њима је, како видимо, невелика, зато ће се 20. маја они борити за највишу дужност у земљи у другом кругу гласања. Занимљиво је да је трећи на списку за председничку дужност лидер Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивица Дачић (15,3%). СПС је у целини показал врло добре резултате ако се упореди са изборима 2008. године, када су једва прошли утврђену границу. Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије (ДПС) сакупио је 7,7% гласова.

Главна неочекиваност на изборима била је канидатура супруге Војислава Шешеља, Јадранке за дужност председника. Ипак ту се може убројати и кандидаовање Муамера Зурколића за председника Србије у име муслиманске заједнице. Он је предложио програм изласка Србије из кризе који, како он сматра, одговара свим грађанима Србије. Јадранка Шешељ добила је 3,9% гласова, а муслимански муфтија добио је сасвим мало – 1,1%.

А лидер на парламентарним изборима постала је Србска напрдна странка која је сакупила 24,1% гласова (73 мандата), друга је сада већ бивша владајућа Демократска странка са 22,4% гласова (68 мандата). На трећем месту су социјалисти – 14,4% (44 мандата). ДСС Војислава Коштунице сакупила је 6,9% гласова (21 мандат), либерални 6,6% (20 места), Странка региона заузеће 16 места у Скупштини. Радикали нису прошли предвиђену границу и остаће ванпарламентарна опозициона странка.

Шеф делегације ЕУ на изборима у Србији Вандан Дежер са задовољством је истакао да су у Скупштину прошле све проевропске странке, и оне ће имати већину у парламенту, што је врло важно за доношење демократских одлука.

Постоје два главна питања после јучерашњег гласања: ко ће победити у другом кругу и постати председник Србије и ко ће формирати владу? Реч је о томе ко ће са ким правити коалицију како би имао већину у Скупштини. Већ јуче увече експерти у Србији су почели да прогнозирају варијанте таквог удруживања. Како би се имала већина, треба имати 126 посланичка мандата. Ни једна странка не поседује такву силу. Зато ће у тој ситуацији главни адут бити СПС, која има 44 мандата и спремна је да преговара о формирању владе. На прошлим изборима, ујединивши се са ДС и низом мањих странака, социјалисти су добили низ важних портфеља. Таква вероватноћа постоји и данас. Управо тиме ће се бавити странке у скорије време. Што се тиче будућег председника, много ће зависити од оних гласова који су били дати другим претендентима, мада по нама Борис Тадић има више шансе да остане на власти у наредном мандату и да заврши све започете реформе у правцу европских и атланских интеграција.

Јелена Гускова,