Крвожедни мир у Сјеверној Ирској

Три деценије сукоба између протестантских лојалиста, који желе да Сјеверна Ирска остане дио Британије и републиканаца, већином католика, који желе да буду дио уједињене Ирске, окончане су мировним споразумом из 1998. године који је отворио пут формирању заједничке владе лојалиста и републиканаца. Статистике показују да је од тада насиље у значајном паду.

Међутим, најновија статисика је узбуркала јавност Сјеверне Ирске. Активистичке родољубиве групе траже одговор и објашњење власти на њу. Наиме, на тражење Лорда Давида Алтона, објављена је статистика  која је показала да је у Сјеверној Ирској у период од посљедње двије године извршено више убистава над нерођеном дјецом по основу „спашавања мајчиног живота“ него што је то учињено у Енглеској и Велсу за четрдесет година.

Током посљедњих 40 година (од 1967. године) у Енглеској и Велсу је извршено 6 000 000 прекида трудноће од којих је 143 било из разлога „спашавања мајчиног живота“, док је у Сјеверној Ирској у посљедње двије године извршено око 158 прекида трудноће по овом основу. У посљедњих 5 година извршено је просјечно 79 прекида трудноће у Сјеверној Ирској наводно „спашавајући живот мајке“. Водећа организација у Сјеверној Ирској која се залаже за заштиту људског живота Precious Life захтјева истрагу полиције и одговор власти по овом питању.

Што се тиче кривичног закона (Offences Against The Person Act 1861 and Criminal Justice Act, Northern Ireland) из 1945. године, прекид људског живота вјештачки изазваним прекидом трудноће је озбиљно кривично дјело, те се од власти очекује да обезбједе провођење закона.

Осим тога, у јавности се указује на чињеницу да прекид трудноће никада није неопходан у спашавању мајчиног живота и да постоји стриктна разлика између ситуација у којима се намјерно изазива смрт нерођеног дјетета и ситуација у којима дође до смртног исхода у процесу лијечења.