Млади треба да утичу и мјењају систем

Сашу сам путем интернета упознао прије неких годину и по дана. Присутан је како на фејсбуку, тако и на твитеру. Заједничко нам је било то што смо на врло сличан, неријетко и идентичан начин, посматрали неке друштвене појаве и што смо о много чему имали исте погледе на могуће одговоре на одређене проблеме. Код њега сам веома брзо запазио једну црту која га карактерише: иако потпуно свјестан црнила којим је обојено ово друштво, он је потпуно сачувао оптимизам и ону животну радост која вам даје спокој и смисао и која вас увијек вуче напријед. Послије разговора са Сашом никад се нећете депримирати, можете само да добијете позитивне импулсе. И то је сјајна особина код човјека.

Интелигентан, образован, комуникативан. Ја не бих био ја да му таквом не бих одмах предложио да почне да блогује. И то сам му предложио поодавно. Сматрао сам да својом енергијом и идејама може да обогати домаћу интернет заједницу, али и да направи корак даље и да помјери неке ствари напријед. То тад није учинио, с објашњењем да га тренутно различите обавезе спријечавају да се озбиљно посвети том послу. Недавно сам сазнао за дио тих обавеза: Саша се, наиме, поред постдипломских студија на Економском факултету у Бањој Луци и свог посла бави активно и политиком. Предсједник је општинског одбора ДНС-а у Лакташима и носилац одборничке листе те странке на предстојећим локалним изборима у тој општини.

Политика га није искварила. Надам се и да неће. То је добро, али то је донекле и лоше, будући да неискварени у политици углавном награбусе. Саша иде срцем и иде ентузијазмом. Док се конвенционални политичари разбацују великим ријечима и паролама (да се не лажемо-демагогијом), он говори директно и фокусиран је на локалне теме које и јесу примарне на локалним изборима. Или би бар требале да буду. Он не прича о својој странци, он прича о људима. Он прави планове (понекад, за наше услове, они изгледају тако нереално и дјетиње, али код нас је све нормално нереално) који се тичу цијеле општине и људи који живе у њој, а не само страначких активиста.



Пред вама је твитерју са Сашом. Будући да је на интернету већ дуго времена желио сам да поразговарам са њим о неким темама и да ово пустим сад иако је та предизборна кампања. Он је то заслужио, просто зато што на твитеру није од јуче и што правилно схвата бит двосмјерне комуникације. Уједно, он је примјер како би политичари, поготово они млади, требали да користе интернет ако већ желе да се модернизују и да направе неки контакт са својим бирачима.


  .Саша, колико дуго се већ бавиш политиком и зашто си ушао у њу?

  У политици сам активан сам од 2010. године. Тад сам водио изборни штаб кандидата ДНС-а из Лакташа за  посланика у НСРС. Те године сам такође изабран за првог предсједника Одбора младих ДНС Лакташи. Увијек ме занимала политика, а некако ми је то био природан слијед догађаја након што сам дуго година био активан у студентским и омладинским организацијама. Углавном, жеља да утичем на догађаје око мене је пресудила.

 Постоји ли једна ствар, потпуно конкретна, послије којих би, ако би их остварио, могао да кажеш себи да си доста урадио бавећи се политиком?

  Тешко је издвојити једну конкретну ствар. Бављење политиком, у мом случају, а у овим нашим околностима, сматрам континуираном борбом против апатије, дефетизма и генерално стања “помирености са злом судбином”. Покушавам пробудити младе људе око себе, тргнути их, дати им неку наду, мотив, натјерати их да раде на себи, да питају, мијењају, утичу, а колико ћу у томе успјети само вријеме може показати. Ако бих баш морао да издвојим неки конкретан циљ, а пошто сам активан у политици на локалном нивоу, онда је то изградња парка и омладинског дома у Трну.

Интелигентан си и разуман-свјестан си да у нашим странкама млади служе као декор. Како се бориш против тога?


  Не бих да звучим надобудно, али против тога се борим својим примјером. Предсједник сам Општинског одбора ДНС-а у Лакташима, носилац листе за локалне изборе, прихватио сам ту улогу и одговорност коју она носи. То ми је дало могућност да у Одбор и све структуре странке укључим велики број младих и способних људи. Тако стварам тим за будућност. Није уопште флоскула ако кажем: Што се нас у ДНС-у у Лакташима тиче, МЛАДИ ОДЛУЧУЈУ!

   На овим изборима си кандидат ДНС-а за одборника у скупштини Лакташа. Људи који нису из тог мјеста мисле да се ту живи пуно боље него у остатку Српске, те да је то зато јер Лакташи црпе све републичке ресурсе. Да ли је то тачно? Како живе људи у Лакташима?

  Не могу да кажем да се у Лакташима не живи боље него у Рудом или Билећи, али се то не може назвати добрим. Лакташе, као и већину општина у РС, муче проблеми незапослености, лоше инфраструктуре, недостатка инвестиција, премалог улагања у спорт и омладину...Навешћу само два примјера, а тичу се спорта и младих. Прије 12 година у ФК Слога из Трна тренирало преко 200 младих људи, у 5 старосних категорија. Данас их је 30-ак активно. Омладински центри, осим једног у центру Лакташа, не постоје ни у једној мјесној заједници. О неким културним манифестацијама и садржајима да и не причамо. Млади су препуштени улици. Чему уопште да се надамо у таквим околностима? То се може и мора промијенити у Лакташима.

  Реци ми три конкретне ствари на које би као одборник био фокусиран. Шта планираш да урадиш?

  Прво што ћу да урадим је покретање Одборничке канцеларије. Кроз ту канцеларију ћу обавјештавати грађане о свим дешавањима у Скупштини општине, заједно са њима покретати иницијативе, те у сваком моменту имати увид у највеће проблеме које треба рјешавати. Та канцеларија ће имати радно вријеме, телефон доступан 7 дана у седмици, као и интернет станицу, ФБ Фан Паге и Тwиттер профил. У свом Трну ћу урадити све да ФК Слога Трн извучемо из проблема у којима се сада налази, покренемо Школу фудбала, као и да поново оснујемо Рукометни клуб Трн. Такође ћу покренути иницијативу за оснивање Омладинског центра Трн који ће бити основа за формирање секција и различитих школа неформалног образовања. Праксу из Трна ћу покушати примијенити на све остале мјесне заједнице у којима буде постојао интерес за овакве пројекте. Велики је број идеја, али се ипак надам да ћу кроз горепоменуту Одборничку канцеларију сазнати пуно више о проблемима грађана, те их рјешавати по листи приоритета.

  Да ли се сматраш послушником своје партије? То је перцепција која иначе прати младе људе који су у странкама. Супроставиш ли своје мишљење и став понекад некој „великој звијерци“ у странци? Мислиш ли да то млади посебно често у нашим условима требају да чине?

  Не, апсолутно се не сматрам послушником своје партије. Све одлуке доносим искључиво са својим сарадницима и активистима ДНС-а у Лакташима. Ја сам никад не бих прихватио улогу предсједника локалног одбора странке, а да истовремено морам да радим по директивама из Главног одбора. Лично сматрам да би таква политика била контрапродуктивна, како за нас у Лакташима, тако и за странку на републичком ниову.


Како видиш овај наш простор за тридесет година? Српска, БиХ, еx yу...

  С обзиром на свјетска кретања и премјештања полуга моћи између истока и запада, нисам сигуран да на то питање могу одговорити и пуно паметнији од мене. Зато ћу написати шта бих желио. За Републику Српску се надам да ће бити самостална држава или у некој лабавој федерацији дио БиХ. Економски стабилна, модерна, децентрализована, са јаким локалним заједницама, које имају јасне планове и визију будућности.

За разлику од већине својих младих колега који се баве политиком и који друштвене мреже доживљавају као мјесто гдје се остављају фотке и спотови народне музике ти си на интернету ангажован у континуитету и схваташ његов значај. Колико ти је сегмент интернет кампање битан у овогодишњој кампањи? Шта мислиш, да ли ће ти и процентуално колико интернет донијети гласова?

  Пошто сам већ пар година веома активан на друштвеним мрежама, а свјестан сам и колика је моћ истих, интернет промоцију сам, поред директног контакта са бирачима, поставио као основу наше кампање у Лакташима. Иако мислим да је директан контакт са бирачима најважнији, мислим да ће ми интернет промоција побољшати резултат за десет до двадесет процената.

 Зашто млади политичари код нас и даље не схватају интернет комуникацију? Ко је за то крив? Свједоци смо да у Хрватској и Србији највиши државни функционери имају своје налоге на фејсбуку и интернету. Они редовно комуницирају са грађанима. Пази, Србија и Хрватска, не Америка. А код нас то не раде ни млади. Како онда од њих да очекујемо нешто ново, нешто позитивно? Како они да мјењају толике проблеме у друштву кад заостају и на оним пољима гдје никако не би смјели?


  Да ли је то наслеђе неког старог система, застаријелог начина образовања, погрешних политичких идола  или шта већ, али чини ми се да је много младих људи несвјесно промјена које се дешавају око нас. Док су у Србији последњи избори одлучени на интернету, код нас се млади политичари (кандидати или активисти) сликају испод шатора и поред воловског печења. Онда ставе такву слику на ФБ или Тw и ту се завршава сва комуникација. И најгоре од свега, поносни су на то. И онда ми од њих таквих треба да очекујемо да нас воде у неку бољу будућност?! Да не спомињем да је слање политичке поруке путем друштвених мрежа готово бесплатно, а да је за било какву трибину потребно издвојити озбиљне суме новца.

 Кад можемо да очекујемо блог „Саша Панић-ваш одборник“? 

  Надам се, десет дана након избора. Углавном, дао си ми идеју за назив блога. :)