Руси о Хрватској: Први утисак није неки, други још гори, трећи никакав

"У Хрватској нас је дочекала несносна врућина - ни капи кише и вечита туга у очима локалног становништва, изузев у оним случајевима када је оно заузето служењем туриста. Покушајте да седнете за сто, ослоните се лактовима о њега, подуприте десном шаком образ и равнодушно гледајте свет око себе. Ето, отприлике тако изгледа однос савремених Хрвата према планети Земљи. Наравно, не код свих, али код велике већине људи на које путник наилази на свом путу преко Јадранског мора из Италије у Босну.

Ако зажелите да пробате једну малу шљиву пре него што је купите на пијаци уз пут, добићете овакав одговор: 'Прво купи, па онда пробај!'. Ако у неком кафићу питате за Wи-Фи, забиће вам папирић са шифром у компјутер.

 Код Хрвата се осећа се велико неповерење према човечанству, а главна порука, која се ишчитава у сваком контакту с Хрватима, може се овако описати: 'не заборавите да сте ви само гости!'", преноси "Руски весник".

 Међутим, руским новинарима није све било тако лоше у Хрватској. Свидео им се град Крк, на истоименом острву, а онда их је одушевио "мало, али чудесно острво Раб", које су прешли у једном даху.

 "И кад смо се већ сасвим уверили да не може бити лепшег пута од овог, Раб нам је поклонио најузбудљивији спуст до мора током читавог нашег путовања", набрајају лепоте, спомињући и "прекрасна Плитвичка језера, чији утисак кваре једино туристи који овамо долазе у непрестаним колонама".

 Руски новинари прелазе потом у БиХ, преноси портал данас.хр.

 "Нашавши се на босанским сеоским улицама, упали смо у царство тихих села и шљива уз пут. Малених, али јако укусних. Међутим, треба бити јако опрезан с убирањем плодова, јер уз сеоске путеве су често знакови који упозоравају на минска поља... Остаци разрушених кућа и гробнице изгледају у читавом том прекрасном амбијенту некако туђе, као свемирски бродови дошљака. Није јасно како је та чаробна земља с невероватно лепом природом претрпела читаву ту подлост коју су овде уприличили људи пре двадесетак година. Чини се да су овдашњи крајолици довољни да човек забије пушку у земљу и да буде срећан што живи на најлепшој планети у свемиру. А још је нејасније где је савест тих људи који су покренули рат на тако лепој и шароликој земљи. Ипак, Достојевски није био у праву: лепота неће спасити свет", закључују руски новинари.