Коме одговара одлежавање у затвору?

Затвор није најбоље место за човека, ма како је комфоран. Међутим, у затвору одлежава више од 10 милиона становника планете. То је приближно, јер нема веродостојних података из земаља ауторитарних политичких режима, као и информација о такозваним тајним затворима попут установа ЦИА, које се вешто крију у Источној Европи.

Иначе, и без очигледне статистичке слике разумљиво је да у свету има и цивилизованих, и језивих затвора. Најбољи услови за оне, који су прекршили закон, постоје у Европи. Пре свега, у Норвешкој и Данској, где се многи затвореници осећају као код куће, ако не и боље. Међутим, постоје они, ко није задвољан условима у затвору. Међу њима је норвешки терориста, који је убио 77 људи, Андерс Брејвик, који одлежава у трособном апартману, те се жали на хладну кафу и што му не дозвољавају да користи крему за лице.

Аустријски затвореници правног центра – тако се зове затвор у граду Леобену, који пренеражује својом Хај-тек архитектуром и благим режимом, за разлику од Брејвика, задовољни су. У затворском дворишту они играју стони теннис, посећују библиотеку, спортску салу, а чак и ергелу. Додуше, у осталим затворима те земље ситуација не улива оптимизам. О томе у интервјуу нашој радиокомпанији прича аустријски новинар Дитер Киндерман, који је у току 20 година радио као судски репортер.

- Постоји поправна установа Штајн. То је затвор за оне, који морају да остану у њему доживотно. Он је опскрбљен најсавременијим уређајима за посматррање, безбедност и чување. Услови су у затвору добри, што се тиче намирница, лекова, лечења. Међутим, знам да постоји разлика између чувених затвореника и осталих. Мада тврде да је однос према свима једнак, има срећу онај, ко има бољег адвоката. Ко има доброг адвоката, може да се нађе у специјалној установи, где режим мање строг него у обичним затворима. Иначе, хумано извршење казне је по закону првостепено. Међутим, у пракси није увек тако, то зависи и од личности руководиоца поправне установе, од чувара, од правника.

Затвори Европе, као и сличне установе у читавом свету, препуни су. Међутим, чак и у тој ситуацији припадници пенитенцијарних система низа земаља труде се да створе нормалне услове за оне, ко је прекршио закон. Представник Генералног секретаријата за послове затвора Шпаније Мерседес Галисио прича о раду затворског система своје земље.

- Последњих година број затвореника у шпанским затворима је порастао. То је последица застарелог система: слаба инфраструктура, недовољан рад са затвореницима, није довољна превентива криминала младих. Управо зато у земљи се реализује опширан програм за модернизацију пенитенцијарног система. Са затвореницима ће радити психолози, биће додељена пажња њиховом образовању. Главни је принцип: ако је човек у затвору, то не значи да нема грађанска права. Данас пружамо затвореницима могућност да стекну средње и високо образовање, ако желе. Одлежавање у затвору не сме да постане изгубљено време, већ могућност за човека да се промени, да се преваспита. Сматрамо да је то најефикаснији начин борбе против криминала.

Постоји и друга варијанта – вип-затвори, у којима је лако умрети. Много питања има за дирекцију чувеног затвора хашког трибунала, где 2006. године умро бивши председник Југославије Слободан Милошевић. Посланик државне думе Вјачеслав Тетекин је више пута посетио тај затвор. Данас он износи своје утиске.

Затвор Шевенинген у предграђу Хага је стари кривични затвор. За време Другог светског рата су Немци, који су окупирали Холандију, створили тамо филијалу гестапа. Хашки трибунал наставља прогањање правих патриота, - сматра руски посланик. – Споља све изгледа доста пристојно, мада су, свакако, мере безбедности, које се предузимају да не би затвореници могли да побегну, екстраординарне. Никакав евроремонт не може да сакрије репресивну суштину те установе. Што више, сматрамо, да је адмитнистрација затвора допринела смрти Слободана Милошевића.

Данас се у Хашком затвору налази србски политичар Војислав Шешељ. Вјачеслав Тетекин, који је на челу колмитета за заштиту Шешеља, забринут је за његову судбину. Можда сам међу последњима, који су га видели у затвору. Тада Шешељ још није штрајковао глађу ради заштите својих права. Он је био још доста здрав у том моменту, али од тог времена нико од слободних грађана Русије у Хашком затвору га није видео.

Иначе, Хашки затвор се не може такмичити са сличним установама у САД-у и Латинској Америци. На списку најјезивијих места су они први. У бразилсколм затвору Carandiru однос између броја особља затвора је 1 хиљада према 7500 затвореника, сваки пети је ХИВ-инфициран. Често се одбије медицинска помоћ, хируршке интервенције без анестезије су више пута резултирале побунама и људским жртвама. Страшна је реалност у венецуелском затвору La Sabaneta, као и аргентинском Mebdoza, где затвореници спавају на поду. У САД-у у затворима су чести насиље, суровост, међурасни сукоби и побуне, које гуше специјалци. Друга је крајност: пуна изолација, као у установи DX Florens (држава Колорадо). Њена честа последица је лудило.

У руским затворима такође има проблема. Сетимо се трагичне смрти у затвору аудитора Сергеја Магнитског због медицинске помоћи која није била указана на време… Што се тиче странаца, за них је створена специјална колонија. И то, услови живота за оне, који су прекршили закон, већина их је из Кине и афричких земаља, знатно бољи него у затворима у њиховој земљи, о чему они радо причају новинарима. Неки би хтели да ту остану, јер за неке злочине (рецимо, чување и ширење дроге) у њиховим земљама је прдвиђена смртна казна. Дуго се може расправљати о добрим и лошим затворима, али је боље завршити са животом ван закона, мада позната руска узречица тврди да нико није гарантован од просјачке судбине и затвора, што није нимало оптимистично.

Марина Волкова,