Камења из Ике – порука из далеких времена?

Маја индијанце је мрзело да напишу наставак свог календара, тако да су код данашњих потомака изазвали језу од страха у исчекивању краја света. Али некога изгледа није мрзело да изгравира на хиљаде камења да би упутио у будућност далеко пријатнију поруку: крај света је већ био.

На Камчатки су ове године откривени необични фосили. Могли би их сматрати окамењеним животињама, само што смета једна ствар – имају исувише правилан облик. Откривени окамењени предмети више личе на делове неког механизма – зупчанике разних димензија. Према геолошким слојевима у којима су нађени, - „зупчаници“ су стари око 400 милиона година. Археолог из Санкт Петербурга Јуриј Голубев, који је проучавао откриће и његови амерички колеге, наводно су потврдили да су окамењени предмети по свему судећи делови неке машине.

Званична наука је игнорисала камчатске налазе. А новинари су се сетили других артефаката, који су у своје време направили пуно буке. То су, на пример, необични сферни предмети од 2,5 до 10 сантиметара, које периодично срећу рудари у стенама код Клерксдорпа, у Јужноафричкој Републици. Слојеви у којима се срећу сфере, оријентационо су стари око 3 милијарде година. Још увек нема јединственог мишљења о пореклу ових предмета. Заступници вештачког порекла наводе да ови сферни предмети имају недвосмислене трагове технолошке обраде – подужна озубљења. А геолози тврде, да је то природна творевина, и да су озубљења настала услед природног испаравања и оксидације.

Теже је наћи објашњење, са позиција природног порекла, за предмет који је 1934. године током путовања по Тексасу пронашла Ема Хан, из градића Лондон у овој америчкој држави. У комаду стене она је пронашла чекић. Његова дршка, некад дрвена, - била је окамењена. Али се чекић добро сачувао, јер је израђен из доброг метала. Узгред речено, људи су успели да добију метал најраније пре 10 хиљада година. Овај случај је парадоксалан јер се чекић срастао са окамењеном наслагом, чија је старост, како процењују научници, - најмање 65 милиона година, односно још у времена диносауруса.

Људи, који би били у стању да направе такав чекић, - појавили су се на Земљи десетине милиона година након изумирања диносауруса.

Људи никако нису могли да виде живе диносаурусе. Како онда објаснити објекте приказане у сликама на камењима из перуанске провинције Ика?

На сликама су прави диносауруси различитих врста: трицератопси, стегозаври, бронтозаври и тиранозаври, који су добро познати стручњацима. Често су приказани и људи, - у лову на диносаурусе, или како их користе као „превозно средство“. На пример, „јашу“ на трицератопсима или „лете“ на птеродактилима. На камењима из Ике виде се и давно изумрели сисари, а који су типични управо за подручје америчког континента. Затим следе призори хируршких операција пресађивања срца, па чак и мозга; звезданих система и летелица. Прво што помислимо када видимо фотографије каменова из Ике, - да је то фалсификат, односно да је слика урађена у данашње доба, да би задовољила потребе наивних туриста. Међутим није све баш тако једноставно.

Камења са приказом необичних животиња први пут се помињу 1570. године у хроници индијанског летописца Хуана де Санта Крус Пачакуте „Relacion de antique dades d´este reyno del Peru“ („Стара предања краљевства Перу“). Почетком 60.-тих година ХХ века камења из Ике су се продавала у бесцење на црном тржишту антикваријата у Перуу. Постали су познати захваљујући професору медицине Универзитета у Лими Хавијера Кабрере (1924-2001). Након што је 1961. године добио за рођендански поклон први такав камен, он их је током наредних 40-так година редовно скупљао и проучавао. Чак је основао Музеј, и данас његова збирка броји преко 11000 примерака ових камења са изгравираним сликама, димензија од 30 сантиметара до 1,5 метар. Године 1976. изашла је књига Кабрере „Поруке изгравираних камења из Ике“ („The Message of the Engraved Stones of Ica”). Аутор износи хипотезу, да је високоразвијена цивилизација, која је некад постојала на Земљи, приказала на камењима историју развоја човечанства, пре него што је напустила планету пред неком глобалном катастрофом. Например пред потоп. Као материјал корићен је камен јер је у стању да поднесе било које катаклизме. Једноставност слика, међу њима и хируршких операција, има за циљ да све буде разумљиво човечанству, које преживи катастрофу.

У Ики, Кабрера је проглашен „Вољеним сином града“ и награђен златном медаљом. Међутим многи су сматрали да је луд или фалсификатор. Камења из Ике су проглашени за савремену „радиност“, и да не заслужују посебну пажњу. Овај став је основан, између осталог, на сведочењу перуанских рудара, који су признали да су сами гравирали камење.

Али руски историчар Андреј Жуков сматра да су аргументи које износе противници Кабрере, са циљем дискредитације његове претпоставке и да би се колекцију камења са гравирама прогласила фалсификатом, - веома су лабави:

- Прво, илегална продаја археолошких предмета у Перу се сматра злочином. Тако да су људи, који су испоручивали Кабрери камења, били принуђени да кажу да су сами израђивали камења, да не би били кривично гоњени. Друго, данашња начин израде се разликује од оригиналних камењ техником гравирања. Треће, експертиза неколико десетина камења, укључујући са приказаним диносаурусима, коју је на молбу Кабрере извршила компанија „Маурисио Хочшилд Мајнинг Ко“, потврдила је њихову старост. Аналогне резултате су дали експертизе са Универзитета у Бону, Универзитета у Лими и из лабораторије Инжењерске школе Лиме.

Жуков истиче, да у прилог томе да је колекција из Ике – оригинал, иде и чињеница да су приказани неки диносауруси, чији су остаци палеонтолози пронашли тек почетком 90.-тих година, тј. Након тога што су се ова камења нашла у колекцији Кабрере! Ради се о диплодоку, са коштаним продужецима на пршљеновима, налик на стегозавра. Тешко је веровати, да су полуписмени перуански сељаци, који су се наводно бавили израдом артефаката, могли измислити управо такву животињу. Или да прикажу трансплатацију срца и мозга, са веома високом прецизношћу детаља. Сумњиво је такође, да би у таквој хипотетичкој радионици радили веома искусни хемичари, који су на тако високом нивоу обезбедили „старост“ камења, да су заварали чак искусне експерте. И најзад, постојање таквих лабораторија, који би производили десетине хиљада изгравираних камења било би немогуће сакрити.

Тако да се може испоставити да је колекција Кабрере заиста оригинал. Али уколико то прихватимо, онда ћемо морати да поставити под сумњу наша данашња сазнања о историји Земље. Чињеница, које потврђују такву сумњу није мало.