Кућни театар у Москви признали су Forbes и Time Out
За позоршну студију Кућни театар у Москви не знају само брижни родитељи. Кружок у којем се на три пробе с децом режира класика у рејтинг најбољих студија руског главног града укључили су часописи Forbes и Time Out. Олга Зејгер и Арсеније Епелбаум су режисери, драматурзи, глумци и аутори својих представа. Управо ово стиче посебан значај у време сложених компјутерских технологија, каже Арсеније:
- Имамо представу „Ромео и Јулија“ која се игра у жанру мобилног луткарског позоришта из 15. века. То је кутија с панорамом која се окреће и све је ово праћено причом. У питању је дрвена декорације офарбана обичном бојом. Слика је нацртана на папиру руком и врти се на обичном ваљку. Обавезно се треба бавити овим с децом, јер ко ће им, ако не ми на примеру тако једноставних ствари пренети неке вредне историјске податке?
Њихов кућни театар је ове године отворио четврту сезону. Све је почело од часова с децом, а данас Арсеније и Олга кажу да је то и позоришни студио, и представе за целу породицу, и улични перформанси. Али, главно је да је то живо позориште, свима приступачно, - истиче Арсеније:
- Користимо технике које човек може да понови и код своје куће. За то ти нису потребни балетани или оперски певачи, компликовани атрибути, сепцијална светлост и звук. То је оно што можеш да учиниш уз помоћ свог лаптопа, ако је у питању звук или да одвијеш сијалицу у спаваћој соби, да окачиш постељину и направиш лутке од картона.
Кућни театар нема сталну сцену, незграпне и скупе декорације. Олга и Арсеније раде тамо где их људи чекају. Своје новогодишње представе приказују у старинским палатама филијале Књижевног музеја, перформансе праве на улицама, а позоришну секцију могу да организују чак и у уметничкој галерији. Све што окружује ауторе и гледаоце направљено је од помоћних материјала.
Рад с децом је данас за Кућни театар постао један од главних праваца. У току три године појавила су се деца која су већ неколико пута учествовала у представама. Сам Кућни театар се такође претворио у читаво предузеће: Арсеније и Олга примају друге глумце и људе с позоршним образовањем који раде с децом. Ни сами не слутећи аутори Кућног театра су створили читаву методику. Међутим, у овој методици је главна пажња која се посвећује самом детету, истиче Олга:
- Важно је да дете схвати да без ове мисли, без овог цртежа, представа „Ромео и Јулија“ не би била одиграна. И тада дете постепено почиње да говори оним језиком који је нама потребан. Међутим, наравно, прво га треба саслушати, шта жели да каже.
Мали свет позоришта лутака у интерпретацији Олге и Арсенија претвара се у стваралаштво за све и сваког. Ово је потпуно сазвучно с временом, сматра Олга:
- Чини ми се да је науступило време синтетичке уметности, кад су се људи уморили од драмског позоришта или дечјег позоришта. Желимо да радимо нешто право, што би имало везе с позориштем. Није важно како се то изражава – на овај или онај начин. За то имамо мноштво различитих „инструмената“. И наравно. чујемо време, чујемо и децу и одрасле.
Позориште живи самостално: не добија грантове од државе и не рачуна на помоћ спонзора. Олга и Арсеније сами смишљају представе, решавају организациона питања, продају карте и исплаћују плату својим сарадницима. Млади су и пуни енергије и сигурни су у то да иду правим путем. Међутим, главна ствар којом се одликују сви радови Кућног театра је необична фантазија и уобразиља, као и умеће да се једноставно говори о сложеним стварима. Аутори и сами уживају у свему што раде. Њихов живот и јесте позориште, чак су и своју свадбу претворили у празник за све назвавши је „Свадба летње ноћи“.
Ана Кочарова,
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/gemsling/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »
















