Студенти увек наjбоље осећаjу неправду

Студенти су увек у прошлости имали најизраженији осећај за правду и неправду, као и способност да предвиде преломне историјске тренутке. Када неки догађај натера студенте да изађу на протесте и демонстрације, онда је то скоро сигуран знак да нешто дубоко није у реду и да су потребне корените промене. То се потвдило први пут током историјске 1968. године, када су студенти изразили огорчење необјективним извештавањем државне телевизије и дигли свој глас против неједнакости и незапослености. А напослетку је и тадашњи свемоћни шеф државе Јосип Броз Тито морао да призна да су студенти у праву.

Своју традицију исправљања неправди у друштву, студенти настављају и у данашње време. Наиме, прво је пре неколико дана на Економском факултету одржан засебан протест на коме су присуствовали и декан факултета са професорима, на коме је истакнуто да „тај протест није ствар ко је ког политичког опредељења или ко припада којој организацији, већ ствар јединства и указивања целокупној међународној и домаћој јавности да су студенти врло погођени одлукама Хашког суда које штете србском народу.“

А убрзо затим испред парламента Србије у Београду се окупило више хиљада њих из свих делова земље. Тамо су објаснили да су се окупили узнак протеста због пресуда Хашког трибунала, према којима су ослобођени ратни команданти који се сматрају одговорним за бројне злочине над србским становништвом. Том приликом су студенти затражили од Скупштине Србије да донесе Резолуцију којом би се осудиле пресуде тог трибунала и покренула расправа у Генералној скупштини Уједињених нација о његовом будућем статусу. Истовремено су затражили и од српске владе да учини све како би се заштитио положај српске заједнице у земљама у окружењу, као и у јужној србској покрајини Косову и Метохији.

Пароле на студентским транспарентима су биле више него јасне, а неке од њих су гласиле: «Хаг је удружени злочиначки подухват», «Без правде нема помирења», «Етничко чишћење без казни», „Скуп подршке жртвама“, и многе друге.

Протестни скуп је својим присуством подржао и актуелни србски министар правде, који је изнео фрапантан податак да су Срби у Хашком трибуналу до сада осуђени на укупно 1.125 година затвора и да је чак 96,8 процената тамошњих осуђеника било српске националности - што значи скоро свих 100 посто. А легендарни спортиста Владе Дивац је у знак своје подршке академцима рекао да "не треба одустати од тога да се тражи правда за све српске жртве, и то не само за оне који су тамо оставили своје животе, него и за преко 200.000 избеглица, јер треба наћи ко је одговоран за то».

У мирним протестним шетњама, које су протекле без икаквих инцидената, будућа елита србског друштва, а то значи будући инжењери, економисти, правници и лекари, показали су најширој домаћој и страној јавности да су препознали и осудили појаве које сматрају дубоко неправедним. У складу са њиховим схватањем правдољубивости, они су морали да изразе своје гласно неслагање и немирање са постојећим стањем. За разлику од многих других људи, па и за разлику од званичне државне телевизије, који често сакривају истину дубоко у себи или је чак свесно искривљују – студенти су одбацили сваку врсту лицемерства и неискрености, и назвали су ствари својим правим именом.

С обзиром да је студентска популација одувек била генератор снажних друштвених промена, можемо се само запитати у којој мери и у ком правцу ће се одвијати друштвене промене чије су точкове студенти већ покренули. Чак и ако они сами тога нису свесни, студенти на београдским улицама су ставили у погон невидљиви механизам који ће довести до неких нових момената. Барем је увек тако било у ближој и даљој прошлости.

Ратко Паић,