Растанак у Авганиcтану: шта је на опроштајним разгледницама НАТО-а?

Ових дана нови шеф одбрамбеног ресора Немачке Урсула фон дер Лајен назвала је бојева дејства војске коалиције у Авганистану „ратом“. Пред крај минуле године госпођа војни чиновник посетила је на кратко Авганистан. Као што се зна, до краја 2014. године међународне снаге ISAF које делују под окриљем НАТО-а, треба да напусте Авганистан. Истина, сећање на себе, по свему судећи, остављају не баш најлепше. Чак у очима својих сународника.

Тим поводом прилично индикативно изгледају изјаве сарадника неких међународних невладиних организација, које су током низа година реализовале своју делатност у Авганистану. Између осталог, на конфренцији за штампу одржаној 16. јануара у Берлину и посвећеној проблему рада невладиних организација у Авганистану псоле повлачења страних трупа, члан управе немачке Организације за помоћ гладнима у свету Матиас Моге није ласкаво говорио о концепцији такозване „мрежне безбедности“, проглашеној пре неколико година. Она предвиђа стесну везу између војске и хуманитарних аспеката мисије ISAF. Када нешто предузимамо зајено, рекао је Моге, то доводи наш посао у опаснсот. Не желимо да нас становништво меша са представницима оружаних снага.

Још пре две године, коментаришући резултате анкетирања о односу Авганистанаца према снагама ISAF, немачки Фајненшл Тајмс Дојчланд приметио је: Није ваљда да неког чуди што немачке војнике у Авганистану данас воле мање и што немачку армију виде не као савезника, већ као страну у рату? Одговор је једноставан: управо таква она и јесте у ствари.

Јасно је да је главни разлог који признају сви експерти узалудност покушаја Запада да преломе вековни начин живота у Авганистану. Други, ништа мање битан, јесте ослањање на војну силу у решавању авганистанског проблема. И једно и друго је бесперспективно, убеђена је већина експерата, као на пример одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин.

- У две речи то је тако – људи не желе мешање у свој живот. Они живе по својим законима и други не желе. Војска се може, наравно, критиковати. Али када у туђу земљу улази војска, она уз све своје намере делује као слон у стакларској радњи – пуца, бомбардује, убија. Свака војска.

На крају ове године савезници из НАТО-а који су се задржали у Авганистану растаће се коначно са својим не превише гостољубивим домаћинима. Какве разгледнице ће оставити за опроштај? Неће ли бити у тим ковертима поред речи и ништо друго?