Преговори у Минску: Кретање у страну реалности

Нова рунда преговора представника Кијева и Донбаса у главном граду Белорусије, Минску, планирана је за 9. октобар. Очекује се да ће стране усагласити план реализације претходних договора, између осталог о међусобном повлачењу тешког наоружања и прекиду ватре.

Председник Украјине Петар Порошенко објавио је девети децембар даном артиљеријског затишја. Тако је признао да без обзира на раније постигнуте споразме, украјинске снаге безбедности врше артиљеријске нападе на Донбас. Сада је објављено, може се рећи, примирје у оквиру примирја. И постоји нада да ће овог пута становници Донбаса заиста добити могућност да мирно спавају ноћу. У крајњој линији Кијев је први пут помислио о становницима Луганска и Доњецка као о људима који поседују сва права, између осталог право гласа. Кијевска власт је признала да без директних преговора са представницима Донбаса конфликт не може да се регулише. Ни Европа, ни САД, ни Русија, већ управо Кијев и устаници треба да се договоре шта да раде даље. Зато за сусрет је одабран Минск, а не Женева, на чему су инсистирали неки кијевски политичари, између осталог премијер Арсениј Јацењук, подвлачи политиколог Виктор Кувалдин.

- Јасно је шта је стајало иза избора места. Минск значи да ће тамо учествовати као равноправне стране представници самопроглашених република. У Женеви не би их било, али би биле САД. То је очигледно померање у страну реализма. То је схватање чињенице да хтели – не хтели, са руководством самопроглашених република, са људима који су добили подршку на изборима, мораће да разговарају.

Договори већ постоје. Остало је само да се испољи политичка воља и да се реализоје оно што већ три месеца постоји на папиру. На преговорима у Минску 5. и 19. септембра било је одлучено између осталог да се прекине оружана конфронтација и да се формира тридесетокилометарска демилитаризована зона од оних граница које су настале у том тренутку. Документ су одобрили ОЕБС и УН. Ипак у пракси Кијев је искористио прекид активних бојевих дејстава ради прегруписања трупа, попуну личног састава и наоружања. На крају територијз под контролом устаника и даље гађају Градови, Смерчи и остали уређаји тешке аритљерије. Гранате лете далеко у позадину. Извештаји показују да сваког дана у Донбасу под гранатама гину цивили. Посматрачи мисије ОЕБС-а потврђују да пројектили лете са стране положаја украјинских снага бзбедности.

Деветог децембра Кијев и Донбас уз посредништво Москве и ОБЕС-а покушавају да још једном усагласе етапе цивилног регулисања конфликта. Да се договоре о графику повлачења тешке војне технике из зоне домета до протичничке територије. Стране имају још много тачака које захтевају усаглашавање. На пример, како долази зима Украјини је крајње потребан угаљ из Донбаса. А становницима Добнаса банкарски рачуни које је Кијев замрзнуо, потреба је могућност слободног располагања својим средствима. Али најважније је што су свима потребне гаранције мира и безбедности.

Постоји извесна нада да после преговора деветог децембра у Донбас ће коначно стићи право примирје.

Татјана Табунова,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут