Да је Сноуден одао информације о Русији и Кини, био би кандидован за Нобелову награду!

Амерички стручњак фонда „Наслеђе“ Ариел Коен насталу ситуацију назива контрапродуктивном:

Превише је тога што можемо да изгубимо у нашим односима: и у области енергетике, и у економској сарадњи, и у међународној безбедности. Русима су потребни америчка технологија и инвестиције на Арктику, у пројектима за вађење нафте и гаса, у развоју Далекоисточног региона, а између осталог, обема земљама прете исламски екстремисти. Лидери чеченског подземља су недавно најавили да ће напасти Олимпијске игре у Сочију, а САД су биле приморане да затворе своју амбасаду због претњи у Јемену. Сигуран сам да ће америчке специјалне службе сарађивати с Русијом како би спречиле нападе на олимпијске објекте у Сочију. Има маса ствари које бисмо могли да радимо заједно, али нажалост, људи с менталитетом из времена хладног рата нису спремни да одговоре на прави начин и то је њихова велика грешка.

Директор италијанског листа „Геополитика“ Грацијани Тиберио погоршање у односима између Москве и Вашингтона повезује с глобалним амбицијама САД, које Русија као један од кључних међународних играча не може да подржи:

Нисам од Обаме очекивао овакав корак, јер је у вези са случајем Сноудена Русија показала отвореност коју је САД требало да искористе. Међутим, то се није десило. Ова ситуација подсећа на расположење хладног рата. Чини ми се да одустајање Обаме од састанка с Путином у ствари није само окретање од Москве, већ и од својих европских савезника. Другим речима, САД осећају да се ЕУ понекад не слажу с америчком политиком. Такође треба истаћи да наметање САД у геополитичком евроазијском простору ствара проблеме Русији – централној земљи у региону. Зато, ако се говори о повратку на хладни рат, то је правац, који су изабрале САД, а не Русија.

Србски политиколог Ђорђе Вукадиновић скреће пажњу на то да Вашингтон наставља са спровођењем политике двоструких стандарда, што је сасвим очигледно показала ситуација у вези са Сноуденом:

Да је Сноуден одао неку информацију о Кини или Русији мислим да би био кандидован за Нобелову награду. Али, пошто се ствар тиче Америке, испоставило се да је непријатељ. Опет, Сноуден није главни узрок за отказивање сусрета. Главни узрок су Сирија и друге земље у којима америчка стратегија за појачавање контроле над Блиским истеком шлајфује. Вашингтон би много лакше заборавио на Сноудена да је обезбедио подршку Москве у сиријском питању. Ипак, захлађење у односима између Вашингтона и Москве сматрам пролазним.

Чињеница једностраног одустајања Барака Обаме од контаката на највишем нивоу је безусловни корак уназад, сматра се у стручном друштву. И сва пуноћа одговорности за политичке последице почива на Белој кући, у којој данас привремену победу очигледно осваја „партија конфронтације“. Остаје нам да се надамо да намере да се Москва и Вашингтон коначно посвађају неће изаћи из оквира елементарне логике и прагматизма.