Бајичка државина

Питање права својине или државине у правним државама искључиво припада судовима. Међутим, у Црној Гори, а посебно у Цетињу, пресуђивање по питању права својине и државине однедавно, и то мимо закона, припада полицији. Вероватно су полицијски шефови проценили да, кад су већ 2000. године у полицијској станици основали тзв. ЦПЦ, имају право и да одређују ко и када може да уђе у цркву, али и да праве распоред богослужења. Није проблем што су бивши свештеници из полицијске невладине организације пристали на то да им се распоред прави у полицији. Једини је проблем у томе што свештенство Митрополије Црногорско-Приморске, која је власник Цркве Светог Јована Крститеља у Бајицама, никако не може да пристане да им начелник цетињске полиције глуми епископа, позорници свештенике, специјалци ђаконе, а да им се распоред богослужења и других верских обреда куца у одељењу за регистрацију трактора!?!

    Проблеми око митрополијске Цркве Светог Јована у Бајицама трају већ годинама. Неколицина бивших свештеника је пре десетак година разбила браву на црквеним вратима што је, по њиховом мишљењу, било довољно да кажу да је црква, након обијања браве и разваљивања црквених врата, „прешла у њихово власништво“. Митрополија је одмах реаговала државинском тужбом, а тај, правно посматрано, веома кратки судски процес траје само седам година!?! А када ће се окончати не зависи од закона и рокова које закон предвиђа.

    У случајевима насилничког атаковања на нечију својину или државину полиција је дужна да, не улазећи у питање власништва, ефикасно заштити држаоца, а да реметиоца државине, па макар он био и власник, упути на грађанску парницу у којој би доказао своје власништво. Тако је свуда осим у Цетињу!

    Полиција се, по свему судећи ради избора који се примичу, сада поставила у улогу суда. Уместо да регулишу ред у саобраћају почели су да показују амбицију да регулишу начин и време служења.

    На Лучиндан прошле године су донели решење о забрани „верских скупова двема црквама“, али су накнадно, мимо решења, одлучили да бивше свештенике мало, бар на један сат, припусте у цркву.

    На Јовањдан ове године нису дали „ниједној цркви“, како они кажу, да уђе у цркву. То значи да канонским свештеницима нису дозволили да служе службу Божију у цркви. Док су свештенике убеђивали да им баш на Јовањдан није место у цркви и олтару на најгрубљи начин су насрнули на ректора Цетињске богословије оца Гојка Перовића и уклонили га испред црквених врата где је стајао при чему су му нанели и лакше повреде. Зашто би свештеник уопште и био пред црквеним вратима ако је командир милиције одлучио другачије! Да су свештеници тог раног јовањданског јутра отишли у било коју кафану онда никаквих проблема не би било! А овако...

    Наши свештеници су били упорни те су службу Божију одслужили испред цркве и испред кордона полиције, који је био распоређен баш на црквеним вратима. И ту се долази до парадокса. Полицији очевидно смета ако свештеници служе службу Божију у цркви, али им не смета ако то раде испред црквених врата!

    А баш уочи празника Светога Саве у канцеларију Митрополије се јавио командир цетињске милиције. Сав радостан и озарен, командир је обавестио свештенике да, пошто распопе не интересује да иду у цркву у Бајицама на Светог Саву, слободно могу, али само на тај дан, да служе Божију службу. Он, чак, зна и где је кључ па је „препоручио“ свештеницима да не обијају црквену брату него ће он послати једнога да им отвори!

    И тако ми, заједно са командиром и кључем од црквених врата као новим „стандардима“, сигурно и полако путујемо у Европу!