Српско-амерички бој за Косово

Коштуница упозорава на погоршавање односа са САД, док амерички заменик шефа Унмика Стивен Шук најављује да је могућност да се спречи незадовољство екстремних политичких елемената на Косову „драстично умањена у односу на претходне две године и да сваког дана постаје све горе”.

Реторика којом се Американци служе у дипломатској офанзиви за што скорију независност Косова постаје отежавајући фактор у односима двеју држава, иако је редовно праћена изјавама америчких службеника о добрим односима са Србијом. Премијер Војислав Коштуница оценио је јуче да „учестале изјаве америчких званичника у прилог независности Косова воде погоршавању односа Србије и САД”.Ова оштра реакција долази после речи америчког председника Џорџа Буша са недавне турнеје по Балкану да „Косово мора да буде независно” и да је Америка о томе „већ донела одлуку”. Најновији вид америчког притиска су јучерашње речи државне секретарке Кондолизе Рајс да ће Вашингтон подржати додатне разговоре Србије и Приштине, као што је предложено у најновијем нацрту резолуције Савета безбедности УН, али да „Србија и Косово неће поново бити део истог тела”.

Коштуница је у јучерашњој изјави Бети констатовао да је „Америка постала предводник у предлагању да се на територији Србије направи још једна албанска држава, што директно утиче на погоршавање односа између две земље”.

Уочи предстојећег састанка Буш – Путин, на коме ће 1. и 2. јула поново разговарати о решењу за статус Косова и Метохије, дебата се последњих дана пренела и на ступце водећих светских листова. „Њујорк тајмс” јуче је упозорио да тензије расту док се чека коначна реч о будућности Косова, и наговестио да Унмик можда неће моћи да се избори са екстремним албанским политичким елементима. Аутори текста у овом листу констатују да се рокови само померају док трају препуцавања између САД, ЕУ и Русије о томе што УН „еуфемистички зову коначни статус”. Процене неименованих дипломата указују да ће протећи месеци пре него што се установи статус Косова, али и упозоравају да ће, уколико се чекање исувише отегне, „истрошено стрпљење довести регион до пуцања”. Лист закључује да би најгори могући сценарио био понављање насиља над Србима из 2004. године – „поново као резултат фрустрација”.

Амерички дневник пише да је све мања вероватноћа да ће УН ускоро моћи да донесе резолуцију о Косову, и упозорава да ће таква ситуација изазвати последице на Косову, урушити кредибилитет ове међународне организације и локалних албанских политичара, али и повећати страх да би екстремистичке групе могле нарушити крхки мир у покрајини. Лист преноси и речи заменик шефа Унмика Стивена Шука који упозорава да на Косову постоје „веома екстремни политички елементи”, као и да је могућност мисије да утиче на ситуацију „драстично умањена у односу на претходне две године и да сваког дана постаје све горе”. И командант Кфора, немачки генерал Роланд Катер је пренео јуче да се осећа како на Косову расте нервоза и упозорио на потребу брзог решења косовског питања. Катер је рекао да би, уколико би се постигло решење које би све стране подржале, то био успех и за рад Кфора. Он опасност види и у случају „уколико би дошло до тога да се добије било каква независност с којом се ни Срби, а пре свега Руси, не би сложили”.

„САД су наравно велесила, ми смо мала земља, али партнерство и пријатељство подразумевају међусобно поштовање, без обзира на разлике у величини, моћи и сили”, рекао је јуче председник Српско-америчког центра професор Светозар Стојановић, коментаришући реторичку битку САД и Србије око Космета.

Стојановић је рекао Танјугу да је сигуран да би и америчка администрација употребила исту формулацију када би Коштуница, примера ради, изјавио да подржава сепаратистички покрет на Хавајима. Професор је подвукао да се у свим односима, индивидуалним и државним, морају поштовати међусобна права, односно „међународно право, па и међународни морал”. „Жао ми је што то морам да кажем, међутим, ако се овако настави, онда независно од жеље и председника Џорџа Буша и премијера Коштунице или било кога на нашој страни, то објективно доприноси погоршању односа међу двема земљама, међу два народа”, рекао је професор Стојановић.