Љубав, шта год то значило
Водимо ли довољно рачуна о свом језику, бринемо ли о правилности, јасности и лепоти свог говора и о томе хоће ли нас саговорник ваљано разумети? Чини се да лежеран тон понекад прикрије многе произвољности којима се не бисмо могли подичити. У то се често можемо уверити слушајући свакодневне разговоре, читајући новине и различите текстове објављене на интернету. У последње време све се чешће може чути – у различите исказе уметнут – израз „шта год то значило”.
Тако је, пре извесног времена, на популарном блогу осванула тема „Шта год то значи, данас је Дан жена”, у једној телевизијској емисији на сличан начин најављена је актуелна занимљивост: „Маскоте су дизајниране да буду интерактивне, шта год то значило“; у штампи смо могли прочитати: „За подстицање стварања иновација, шта год то значило, одвојиће се два и по милиона евра“. Дакле, шта уистину значи (ако уопште нешто значи) израз шта год то значило?
Познато је да су многе стране речи с временом постале пуноправни житељи нашег језика; без неких, слободно се може рећи, не можемо, јер у српском језику за њих немамо синонима (сетимо се, на пример, бројних турцизама: јастук, јогурт, шећер, кашика, кафа и др.), али за употребу неких других речи, па и овог израза, оправдање се не би могло наћи.
С друге стране, одвише лако прихватамо неке језичке новитете без којих наше казивање свакако неће бити ускраћено ни у погледу тачности, ни у погледу изражајности. Ипак, многи их радо користе јер им се, однекуд, чине бољима – да не кажемо атрактивнијима (= привлачнијима) – од свега што се може изронити из нашег речничког мора.
У питању је, наиме, англицизам, у шта нас уверава и превод наслова романа Дејвида Бедла „Љубав, шта год то значило“ (Whatever Love Means), и то скривени англицизам, тј. израз у коме се препознају норма, значење и облици употребе карактеристични за енглески језик. Такве су и многе друге речи, синтагме и реченице, нпр.: дефинитивно од енгл. definitely, уместо: засигурно, зацело, извесно; разумна цена од енгл. reasonable price, уместо приступачна цена; Могу ли да Вам помогнем? од енгл. Can I halp you? уместо Изволите? и сл. (више о овој занимљивој теми може се прочитати у чланку Твртка Прћића „О англицизмима из четири различита али међусобно повезана угла“, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 47/1−2 /2004/, 113−129, доступном на сајту www.maticasrpska.org.rs).
Обично се трудимо да не употребљавамо речи и изразе нејасног значења, а такође и да не омаловажавамо садржај онога што казујемо. Зато ваља знати да је израз шта год то значило најчешће знак помодности и празнословља, тачније – помодног празнословља. Уз то, он указује на нехај према говореном или написаном, на неуважавање саговорника (≈ ево, рекох, а ви се снађите и разумите ме како год желите), а понекад и на недоумицу или недовољну упућеност у значење употребљене речи (нпр. Рече ми да је моја примедба несувисла, шта год то значило. разг.; сувисао, сувисла, сувисло = логички, узрочно повезан, кохерентан, тј. целовит).
У овај израз гдекад се уливају подсмех и ироничан став према високопарном изражавању, тј. извештаченом, китњастом, превише апстрактном стилу и речнику, као у следећим примерима: „Они кажу да су отворени за госте високог профила − добро звучи, шта год то значило“; „...за све су криве карактеристике нашег тржишта, поготову његова деградирана структура, шта год то значило“. Но, мада је у потоњем случају критички став према празноречју оправдан, на немуштост не би било добро одговарати немуштошћу, али је увек занимљиво ослушкивати језик, изоштрити слух и дух, јер, као што Станислав Винавер каже, „под језиком ваља, шире, схватити: жубор језика, матице у њему, убрзање, успорење, ток, шум, темпо, убедљивост, таласање, динамику језика“, укратко – језичко осећање гради се не само на изворима знања о књижевнојезичкој норми (премда су они веома важни!), већ и на маргинама властитих недоумица и странпутица.
Др Драгана Вељковић Станковић
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
- Извор
- / vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- језик
- образовање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















