Сејрановић: Лош роман је тешко написати, а добар готово немогуће

 

НН: Свако књигу доживљава, схвата и прихвата другачије, према својим афинитетима и искуству. А Ви често цитирате Џозефа Конрада који је рекао да је свака књига пола ауторова, а пола читатељева.

 

СЕЈРАНОВИЋ:  Кад ми неко каже да му се књига не свиђа, ја кажем да њему није ни била намијењена. Моја половица књига је добра. И наравно не бих ни хтио да се то што радим, у овом случају књиге, свиђа свима.

 

НН: Из Вашег књижевног опуса се може видјети да пишете у првом лицу. А многи Вам замјерају да књиге личе једна на другу. Да ли сматрате да је то истина?СЕЈРАНОВИЋ:  Имаш право то да писци читав живот пишу једну исту књигу и ја сам вјеровао да нећу тако брзо, можда и никад моћи написати нешто толико снажно као "Нигдје ниоткуда", јер је то било нешто што се годинама таложило и онда је испало како је испало. "Љепши крај" је, иако тематски подсјећа на "Нигдје ниоткуда", ипак потпуно другачије конструисана књига. Нема толико ликова, стил је избрушен, цијела књига је некако компактнија и у ствари углавном прати мисли главног јунака. У сваком случају, то је било то што сам имао да дам у том тренутку. А човјек, писац, се не мијења. Ти се можда мијењаш искуствено, интелектуално, али ти си увијек ти, душа ти је иста и сад и кад си имао двије године. Тако бар ја то осјећам. И нема се заправо шта више ново рећи, можеш само испричати причу, повезати чињенице у некакав однос који се теби чини интересантним. А проблем су и очекивања. Људи мисле како је  питање моје добре воље да ли хоћу или нећу написати добар роман. Роман је тешко написати. Па чак и лош роман. А добар роман је готово немогуће написати. Већ сам изненађен да је толико људи читало моје књиге, па макар више никад не написао ниједну. А написат ћу, наравно. И онда ће све  успоређивати с "Нигдје ниоткуда". У суштини јако је мало писаца који су написали два одлична романа. Али ја контам боље један одличан и девет лоших, него десет просјечно добрих.