Алијанса не припрема предају контроле Авганистанцима

Италијански адмирал Ди Паола, који се налази на челу војног комитета НАТО-а, стигао је у четвртак у Москву ради наставка рестартовања односа. Ова модерна фраза најчешће прикрива одсуство реалних договора међу странама. Адмирал, сам то не желећи, индиректно је то потврдио, изјавивши: Симболична је већ сама чињеница ове посете. А шта је са нечим конкретнијим? Ту симболика престаје. Планирано је разматрање 4 теме: антитерор, пиратерија, спасавање у водама и позадинско обезбеђење трупа. О последњој тачки можемо само да нагађамо. Санбдевање је потребно не руским трупама, већ контигенту НАТО-а у Авганистану. И судећи по упорним молбама Брисела и Вашингтона, алијанса би желела у том погледу да исцеди из Русије максимум при чему за обично хвала, не нуди у замену ништа суштинско.

Москва и без тога, по мишљењу многих руских експерата, зашла је предалеко у својој подршци операције НАТО-а у планинама Авганситана. Пристала је на војне базе у Киргизији, Узбекистану и Таџикистану. Сада, ако чак рат у Авганистану престане, Американце ће бити немогуће избацити из Центалне Азије. Тачке ослонца су им важне у перспективи: за успостављање контроле над природним богатствима бивших република СССР. Москва је дозволила превоз не само цивилног, већ и војног терета у регион бојевих дејстава.

Карзајевом режиму, који се примио на власти захваљујући милости САД, Русија је опростила дуг - скоро 12 милијарди долара . Москва учествује у обнови разрушене авганистанске инфраструктуре, испоставља у земљу опрему и пољопривредну технику. Спремна је да војне хеликоптере по ниским ценама (за сада поузданији од њих у свету нису произведени), прода али на основу лизинга. НАТО би и овде хтео за џабе, а њихов највећи сан је да увуку Русију у рат. Са руским војником је некако поузданије. Али пошто шансе за то нема, САД су чак промениле лексику: реч победа замењена је прогресом.

Али не ради се само у лексици. Управо су у Кабулу учесници конференције одлучили чврсто да пошаљу НАТО трупе кућама најкасније до 2014. године и после тога команда алијансе укинула је свој план о предаји контроле над низом провинција на западу и северу земље авганистанкој армији над појединим деловима, при чему најмирнијим. Амерички генерал Дејвид Петреус није уверен у стабилност домаћих одреда, које он сматра слабићима и у датум коначног повлачења, изјавивши: остаћемо овде толико колико буде било потребно. Какви закључци се намећу из свега тога? На питање одговара Владимир Анохин, потпредседник Академије за политичке проблеме:

Ја мислим да су НАТО снаге које се налазе сада у Авганистану формирале врло стабилан и профитабилан промет наркотика и за то сви знају, а излазак ових провинција ван њихове контроле донеће им прилично озбиљну финансијску штету. Приходи су вероватно планирани годинама унапред. У перспективи је развучен рат као покриће озбиљног промета наркотика.

Извесна еволуција у стратегији САД - успоставити сарадњу са устаницима - радикалан прелом ситуације не наговештава. Авганистанско становништво је уверено да су власт у земљи заузели странци. Оно види дошљаке као окупаторе, који су успоставили корумпирани режим, цитира Литературна газета белгијског политиколога Жила Доронсора.

Његов немачки колега Вили Гернс поставља занимљиво питање. Одговара ли руским интересима успех САД и њихових савезника, однет уз помоћ Москве, уместо победе талибана? Закључак Гернса је негативан: појавила би се реална претња по руски економски утицај у региону, богатом природним ресурсима. НАТО ни под каквим околностима није пријатељ Русије. Мислити другачије значи гајити илузије.