Хомонуклус: про ет контра са становишта религије

Представници светских религија осуђују одлуку Нобеловог комитета да додели награду за медицину за 2010. годину британском научнику Роберту Едвардсу. Он је створио и разрадио јединствену технологију екстракорпоралне, тачније вештачке оплодње. Метод појаве деце неприродним путем противречи религиозним канонима и није етичан, сматрају свештеници.
 

Идеја вештачког рођења човека много векова је обузимала разне алхемичаре, магове... И мада је данас зачеће у епрувети постало реалност, до данас у свим религиозним вероучењима скептичан однос према том методу није се променио. Јер није узалуд у чувеној драми Фауст Јохана Волфганга Гетеа „хомонуклус" управо добијен у епрувети, што у преводу са латинског значи просто „човечуљак", одмах почео да учи не само свог творца, већ и више силе - на пример, самог духа таме Мефистофела. Заиста, лишивши се знања о свом божанском саздању, човек може да се побуни против саме идеје бога, поставивши себе на место творца, такву мисао у интервјуу за радиоко мпанију Глас Русије изразио је имам једне од џамија у Москви Иљдар Алјатудинов.

Божији закони, закони Творца, који су прописани у разним религијама, не поздрављају и забрањују вештачку оплодњу. Страно мешање у законе Свевишњег може да доведе до непредвиђених последица, које могу да се окрену против човека. Нажалост, данас су религија и друштво подељени. А оно што је прописано и изречено у светим текстовима и писмима, садржи врло дубоке и важне мудрости и поуке, које људи, тим пре научници, треба да слушају.
 

Вантелесна оплодња први пут у историји човечанства била је изведена 1978. у Енглеској. Оснивачима се сматрају кембриџски истраживачи - гинеколог Роберт Едвардс и ембриолог Патрик Стептоу. После њихове прве операције вештачке оплодње 25. јула 1978. породица Лесли и Џона Брауна добила је дугоочекивано дете - ћерку Луизу. Девојчица је постала прво дете из епрувете, како су после почели да називају децу рођену помоћу овог метода.
 

Роберт Едвардс, који ради на универзитету у Кембриџу, више од 10 година бавио се технологијама вештачке оплодње. Први покушај да се она искористи у лечењу стерилитета била је предузета 1975. године и завршила се неуспешно. Ипак захваљујући открићу Роберта Едвардса у свету је рођено на милионе деце из епрувете. Између осталог, управо ову чињеницу данас инкриминишу научнику представници католичке цркве. На пример, Шеф Папске академије за заштиту живота монсињор Игнасио Караско де Паула положио је на Едвардса одговорност за то што се у свету појавила банка, где се продају милиони јајних ћелија, чији огроман број се чува у замрзнутом виду.
 

РПЦ је такође негодовала на вест о додели Нобелове награде за медицину. Богослов Андреј Кураев сматра да ово откриће дотиче сложено питање биоетике.
 

Ради се о томе што по правилу лекари оплоде не једну јајну ћелију, већ неколико. У том случају се поставља питање шта да се ради са осталим ћелијама које су у стању да се развију. Јер да су оне биле имплантиране у материцу, у том случају би се појавило нормално добро дете. А у датом случају пошто се једна јајна ћелија прими, остале морају просто да умру. Такво понашање нам се ипак чини аморалним.
 

Руска црква подсећа да је немање деце испољавање Божје воље. Па и у дечијим установама у Русији стоји на реду за усвајање мноштво деце која би била срећна да стекну брижну породицу, подвлачи Московска патријаршија.