Писац о ... писцу
У Русији се припрема издавање школског уџбеника за књижевност, који тешко да има аналога у свету. Нису га написали стручњаци-историчари књижевности, већ најпознатији савремени писци, песници и драматурзи.
Преко четрдесет „најбољих пера“ савремене Русије – а међу њима су: Андреј Битов, Људмила Петрушевска, Дмитриј Биков и Олга Славникова – прихватили су се писања експерименталног уџбеника, који се састоји од чланака о класицима руске књижевности – од Пушкина до Солжењицина. Наравно, сваки од аутора има своје разлоге за бављење овим послом. Добитницу награде „Руски Букер“, Олгу Славникову, на пример, ни дан-данас не напушта „школска траума“, коју је добила у току изучавања књижевности у совјетско време. Тада су професори књижевности ученицима по правилу наметали одређени комплет представа о писцу и мало су се занимали за лично мишљење ђака. Данас нема таквог догматизма. Међутим, постоји други проблем: деца, пубертетлије, слабо читају лепу књижевност. О томе се забринуто прича не само у Русији, већ и у другим земљама. Како вратити занимање омладине за класику? „Није потребан апстрактан, сувопаран поглед историчара уметности, већ врло лично говорење писаца о својим омиљеним ауторима.“ Овакву сигурност у интервјуу за „Глас Русије“ изразио је представник петербуршке издавачке куће, која издаје уџбеник, Вадим Левентал.
„Нисмо ограничавали слободу наших аутора, нисмо им сугерисали шта и како да пишу,“ каже стручњак. „На пример, данас се на интернету може наћи чланак о Пушкину, који је за уџбеник написала познати драматург Људмила Петрушевска. Чланак је изазвао талас негодовања код првих читалаца: „Зар се ученицима може понудити толико личан поглед на Пушкина?“ То је заиста један од најсубјективнијих чланака у зборнику,“ истиче Вадим Левентал. „Петрушевска Пушкинову биографију преноси у себи својственом приповедачком маниру. И то је многе погодило. Међутим, чини ми се да је то управо баш добро.
Издавач скреће пажњу на оригиналне преокрете у чланцима других аутора. Тако писац Сергеј Носов представља Фјодора Достојевског као ствараоца огромне галерије портрета чудака, који се срећу у реалном животу. Роман Сенчин у контексту савремених претњи тумачи стваралаштво Леонида Андрејева, који је живео почетком ХХ века, и који је између осталог, писао и о тероризму.
Међутим, сами аутори чланака о класицима књижевности не виде превелику субјективност у својим радовима и у есејима својих колега. Дмитриј Биков, добитник главне руске награде за књижевност, „Велика књига“ је, на пример, у интервјуу за „Глас Русије“ истакао:
„Ја сам још и професор у школи с прилично дугим стажем и сад само што сам дошао са часа,“ каже Дмитриј. „Апсолутно сам сигуран да се ова књига може посматрати као уџбеник за књижевност, добили смо врло корисну књигу. У принципу, писци се по правилу не баве демагогијом кад говоре о књижевности. Ја сам покушао да у краткој форми изложим ситуацију везану за савремено читање Максима Горког, покушао сам да одговорим на питање, који је разлог његове феноменалне славе за живота и поштовања после смрти. Било ми је занимљиво да анализирам његов успех на почетку ХХ века: коју је он то концепцију понудио свету да су се сви заљубили у њега?
Али, да ли у школама заиста једва чекају овај уџбеник? Московска професорка Ирина Семјонова је у интервјуу за „Глас Русије“ одговорила:
„Уџбеник, који су написали писци је увек занимљив. Зато што вероватно сваки аутор бира за себе нешто што му је драго и блиско и дели с другима своје мисли. То је занимљиво као експеримент.
Позитивна страна експеримента се, признају стручњаци, састоји још и у томе што читајући размишљања о класицима, ученици сазнају имена савремених писаца, који ће можда једном такође постати класици.
- Извор
- Голос России, © коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- награда
- кљижевност
- Пуђкин
- Солжењицин
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















