Банке, камате...

НАПОМЕНА:Драги читаоци, овај чланак није усмјерен против људи који раде у банкама, дионичара, мешетара и опште економиста, већ против лошег финанцијског система који је наметнут у БиХ и у којем смо сви ми жртве. Овом приликом позивам све угњетаване, слободноумне, рационалне, незапослене и обесправљене људе да напокон схвате да је међународна банкарска олигархија један од узрочника БХ биједе. Све банке у нашој држави, СТВАРАЈУ новац из ничега те да помоћу њега ПЉАЧКА стварна материјална добра од људи правећи од њих дужнике.

Људи у БиХ су читав живот мукотрпно радили да створе себи неку материјалну вриједност. Затим се десио рат са несагледивим посљедицама по друштво и економију у цјелини који се огледао у тоталном духовном, моралном и материјалном осиромашењу тог истог БХ човјека. Након ужасних ратних догађања, иностране банке долазе на овај економски простор простор под изговором помоћи становништву, фирмама, држави БиХ! У ствари, суштина је да се ставе под контролу токови новца у овом дијелу Европе. Оно најгоре је да је то потпуно легално (по закону), али свакако није легитимно ни поштено.

Но, ко пита грађане и легитимне институције БиХ! Нажалост, Централна банка БХ, НЕМА НИКАКВА утјецаја коме ће, када и колико кредита банке давати. Једини утјецај који Централна банка има на приватне банке је износ обавезних резерви, односно новца који банке СТВАРНО морају имати на своме рачуну, тај износ се обично креће око 20-30% од укупног кредитног пласмана. И ту престају ингеренције ЦБ БиХ.

Банке се захваљујући томе, могу посветити својој основној намјени: исплатама кредита! Јер када грађанин врати прву рату кредита, то се збраја на постојеће резерве банке те повећава кредитну способност банке. Тако да пласирањем ризичних, лоших кредита који су, код одговарајућих осигуаравајућих институција у иностранству и осигурани, банке у БиХ побољшава свој рејтинг, вриједност док са друге стране обичне грађане БиХ гура у пропаст. Јер када дужник није у стању вратити кредит тада банка ПЛИЈЕНИ (читај: пљачка) материјална добра дужника у пуном износу кредита заједно с припадајућим каматама.

За боље разумјевање циљева сваке од банака у БиХ довољно је истражити власничку структуру банака. За примјер смо узели неколико акционара ProCredit Холдинга.

Зашто ProCredit  Холдинга ?!
Због њихове пословне филозофије у којој, између осталог, стоји : „Међутим, на тржишту малих и веома малих кредита ми нудимо конкурентне стопе, најфлексибилније услове и најбржу услугу. Наш улазак на локално тржиште готово увек доводи до значајног побољшања услова кредитирања за веома мала и мала предузећа.

Да би пружиле такав ниво услуге, ProCredit  банке морају да буду ефикасне, што за узврат значи да и власничке структуре и корпоративне организационе структуре морају да буду уређене на тај начин да стимулишу ефикасност на свим нивоима. То уверење нас је подстакло да оснујемо ProCredit  Холдинг. „ Акционари PCB Холдинга варирају од НВО-а (невладиних организација) преко лутрија до мистериозних фондова из Салвадора и других егзотичних земаља.

Хајдемо мало анализирати : Белгијска инвестициона компанија за земље у развоју (БИО)
Мисија БИО је да подржава и јача приватни сектор у земљама у развоју, кроз дугорочно финансирање малих и средњих предузећа и институција за микрофинансирање. Крајњи циљ је да се у тим земљама оствари одрживи економски и друштвени развој који би на крају допринео смањењу сиромаштва.- Зар је каматна стопа до 30 % , које је ПЦБ пласирала на тржиште БиХ права помоћ најсиромашнијим слојевима становништва?

Stichting DOEN, или DOEN Фондација, основана је 1991. године од стране Dutch Postcode Lotteru са циљем промовисања свијета у коме свако може да учествује и у коме људи могу да успостављају боље односе једни с другима и са својим окружењем. Интересантно је да се нигдје на званичном wеб сајту ProCredit  банк не спомиње да је оснивач банке поред ИПЦ-а и ДОЕН Фондација.

До сада су у БиХ, у вишедеценијском раздобљу, уложили укупно 43 Милиона Еура. Колико је то мало уложеног новца ( у односу колико су на основу камата изнијели из БиХ ) говори и податак да је Џек-пот оснивача, Холандске лутрије, у Децембру прошле године износио 45 Мил. Еура. Још један парадокс. „ Морално прљави“ новац од оснивача Натионале постод лотериј, БанкГироЛотериј, Вриенден лотериј, чија зарада од лозова, лутрија и Лото-а је преко ДОЕН-а опран и понуђен за улагање у БиХ по каматној стопи до 30 %.!!!

У званичним документима компаније ни једном се не спомиње директно ни индиректно улагање у развој привреде у БиХ, као уосталом цијелог Балкана. Салвадорска Фондација за развој и основна стамбена питања (ФУНДАСАЛ) је НВО (невладина организација) усмерена на развој заједнице и специјализована за побољшање животних услова најсиромашнијих породица. Необична је улога једне невладине организације, које су у цијелом свијету непрофитне, да се појави као акционар банке. КфW Ентwицклунгсбанк (КфW Девелопмент Банк): У име федералне владе Немачке, КфW Ентwицклунгсбанк финансира инвестиције и пружа саветодавне услуге земљама у развоју и транзицији.

Интересантно је да једна организација која има савјетодавну функцију располаже са овако егзактним подацима, које освјежава сваке године. https://www.кфw-ентwицклунгсбанк.де/ДЕ_Хоме/Лаендер_Программе_унд_Пројекте/Еуропа/Босниен-Херзегоwина/Ландесинформатион.јсп. Иначе, ове информације, у нешто лошијој званичној форми, могу се пронаћи на адреси : www.cia.gov!!

Основна поља дјеловања КфW Ентwицклунгсбанк у БиХ је улагање у воду за пиће и енергетске ресурсе. Интересантно зар не?!
ПЦБ самостално одлучује о висини каматних стопа без икаква уплива државе јер у БиХ непостоји закон који прописује максималну камату која се може одредити! ProCredit  банка, као социјално оријентирана институција (како воли себе да назива) врло вјешто користи ово стање у земљама у развоју које су од примарног интереса за њено пословање. Зато и отвара пословнице у Грузији, Украјини, Косову, БиХ, Србији, Африци И Латинској Америци како би остварили еxтра профит. Такође, банка је увела и тзв. посебне трошкове обраде кредита, интеркаларне камате и ко зна какве механизме, тако да нико никада не зна која ће му камата у коначници бити.

Камате на пословне кредите у БиХ се крећу и до 30% ( у посљедње вријеме су додуше камате пале на 10 до 20 % али само усљед смањене потражње и велике конкуренције банака у БиХ, а не стварне воље ПЦБ да помогне грађанима државе). Индикативно је да ПЦБ има Управу у Франкфурту али нема и пословнице у Њемацкој??
Разлог је једноставан: тамо би морали радити са тродупло Или четверодупло мањим каматама а то већ не би могли објаснити конзументима у “земљама у развоју”.

Оваква организација кредитирања грађана БиХ је неправедан систем који омогућује богаћење без рада појединцима (власницима банака, дионичарима), стицање стварног материјалног богаства и стварну моћ у појединој држави.

НЕ ПОСТОЈИ НИТИ ЈЕДНА ДРЖАВА НА СВИЈЕТУ КОЈОЈ СУ КРЕДИТИ ОВАКВИХ БАНАКА ПОМОГЛИ, односно у којој данас влада привредни раст, благостање и просперитет, а сиромаштво је искоријењено. Дапаче, свака од држава у којој су се појавиле банке са иностраним капиталом на уштрб уништавања домаћих економских институција (а једна од таквих банака је и ПЦБ) је доживјела раст сиромаштва, деиндустрализацију, распад пољиопривреде, социјалне немире а становништво је у појединим регијама доведено на руб глади. Финанцијско тржиште БиХ, као и других земаља у развоју које су интересантне овој и сличним групацијама, није ништа него инструмент којим се жели 'измусти' и задња пара која је преостала у џепу БХ грађана. При томе се омогућава богаћење појединаца који су унапријед 'изабрани' и добро информирани од стране менаџера банака док је 99% других учесника осуђено на пропаст.

Треба видјети какву катастрофу је Хyпо банка начинила финансирањем подобних појединаца и фирми по цијелој БиХ. Финанцијско тржиште је у бити друга стране исте медаље трулог, непоштеног и поквареног монетарног система који влада Балканом, а који омогућава банкама да помоћу безвриједних папира (новца, дионица, ваучера и сл.) отимају стварне материјалне ресурсе од људи. Посебно у БиХ.

Да би грађанин или фирма у БиХ могао вратити дуг заједно с каматама, мора нон стоп имати раст прихода, тако да данас све државе у свијету настоје да имају раст БДП-а од 3-5%, све испод тога значи банкрот државе, односно немогућност врачања дугова. Битно је истакнути да је ово експоненцијални раст, јер 3-5% раста мора бити у односу на претходну годину.

На планети с лимитираним ресурсима, овакав експоненцијални раст је неодржив и ово је главна 'грешка' овог монетарног система која је намјерно уграђена. Ова 'грешка' периодично изазива кризе и рецесије са циљем да потпуно осиромаши људску популацију како би је лакше котролирао.

Долазак Микрокредитних организација (за пробијање терена) па затим банака са иностраним капиталом је задњи ексер у лијесу у којем БиХ лежи. Обесправљена, осиромашена, деиндустријализирана с огромним бројем незапослених особа, пензионера и малим бројем запослених од којих су више од 40% паразити односно добро ухлебљени у огромном државном администрацијском апарату, БиХ је данас на кољенима у економском, али и у сваком другом смислу (моралном, духовном). Такође, банке у БиХ не смањују рате кредита иако су посљедњих година значајно пале међубанкарске стопе ЕУРИБОР и ЛИБОР (дневна референтна каматна стопа по којој банке једна другој посуђују новац на европском, односно лондонском међубанкарском тржишту), за које је везан велики број подијељених кредита.

Банке те услове углавном поштују када ЕУРИБОР и ЛИБОР расту подижући висину отплате, али их по правилу игноришу кад те међубанкарске стопе падају. Чак најављују и повећање каматних стопа у сљедећем периоду правдајући то погоршаном политичком и економском ситуацијом у БиХ.

Оно што ће конкретно ПЦБ у сљедећем периоду покушати, што је очито, је да на мала врата уђе на кинеско, турско и руско тржиште. Наравно, не путем ProCredit  банке јер би то било сувише видљиво. Као примјер да се заиста ради у том правцу је и улазак акционара ProCredit  Холдинга у – Şекербанк, банку у Турској. Циљ је исти: Пласирати кредите по високој каматној стопи, оптеретити социјално најосјетљиви дио становништва сваке државе са којим се касније вјешто може манипулисати, довести их у фазу безперспективности и огорчења те сходно томе имати утицај на одређена социјална а тиме и политичка дешавања у тој истој земљи. Наравно, при томе извући енормну зараду.

Да је теза о Балкану, као свјетском опиту у области микрофинанцирања уз утицај на друштвене слојеве, о чему сам већ писао, говори и податак да су водећи људи ИПЦ-а Габриеле Хебер, Дирк Хабöцк и Дöрте Wеидиг радили у Србији, имплементирали најбитније пројекте ProCredit  банке у земљама Балкана, оснивали и школовали кадрове на ProCredit  академијама које су представљале мјесто имплементације идеја, одређених начела, понашања и стилова као и регрутације подобних људи у „своје редове“. Остало особље из топ менаџмента ProCredit  банке је све до једног било поријеклом, било досадашњим пословним активностима и усмјерењима, било својим факултетским образовањем везано за подручја Турске, Кине и Русије. Баш она на подручја на којима се ПЦБ жели ширити и нудити симболичну камату од неких 30 % (или можда више ?!).

Међутим , оно што је најлошије у свакој банци која послује на територијама држава Балкана је тај нападни брзоразвијајући „индивидуализам“ код менаџера ове институције чиме се бјежи од прокламованих циљева „банке из сусједства“. Читав систем вриједности је устројен тако да промовише животни стил једног „менаџера“, једног побједника. Наравно, за све што је лоше није крив менаџер него нижерангирани радници банака, који су дужни зарадити а надлежни менаџер (како воле себе звати ти индолентни типови) ће све заслуге приписати себи.

Ефекти оваквог вриједновања људи и организације посла у банци већ доноси горке плодове. Нпр. по ProCredit  академијама у инострансту ( Њемачка, Македонија ) се образују генерације менаџера неспособних да осјете блискост према другом човјеку, милосрђе, толерантност, љубав и осјећај да се човјеку може и мора помоћи. Менаџере у банкама уче да све оне које им се приближе, виде као узурпацију свог животног и пословног простора, узурпацију свега оног што треба да буде само његово. Тако да сада имате високо рангиране раднике банке којима је битније како одобрити кредит него коме га одобрити чиме финанцијски потчињавају социјално најосјетљивији дио становништва сваке државе, који је управо због тога и погодан за различите врсте манипулација. Овакве особе су интелектуално набилдане у ограниченом смислу док су емотивно потпуно празни, разграђени и неосјетљиви на патњу и бол људи који су им се обратили за помоћ. Све се дало у кампању да се на људскост присили нормирањем, увођењем у одређене оквире, банкарске шаблоне. Тај индивидуализам је довео до тога да се менаџери, директори банака (не само ПЦБ-а ) осјећају сами себи довољним и сматрају достатним за цјелокупно функционисање банке. То је највећа лаж у банкама.

Тај колонијални шмек у размишљању банкарских менаџера или руководства, нуди једну лажну слику правде, богатства и посла који буја и напредује а заправо се муњевитом брзином суновраћује у бездан из којег нема излаза без враћању оним основним људским и моралним начелима (ако хоћете и основним начелима економије).

Зато пођимо мијењати себе јер мијењајући себе мијењамо свијет око себе при чему је наша обавеза, као „обичних „ људи да учествујемо у „оваквој борби“ и мијењању прилика у корист обичног човјека. То конкретно значи да се не предајемо лако у овом глобализованом свијету гдје, само у БиХ, камата на кредите у појединим Микрокредитним организацијама је до 60%; у ProCredit  банци до 30%; у Реифеиссен Банк до 20% те да покушамо учинити управо супротно. Људе упозорити на оно што им се спрема (макар и оваквим текстовима) !! Јер, основно начело психологије народа је да појединац носи у себи судбину личне и народне душе. Како год је мени у кући тако је и у држави и обрнуто. Уколико ја не прихватим камату од 30% неће је прихватити ни цјелокупно друштво. Уколико ја, као појединац, не допустим лихварско понашање банака и вријеђање памети обичног човјека, неће то допустити ни друштво у цјелини. И тако ствари крећу набоље ...

Чланак који смо добили на нашу адресу за е-пошту и објавили смо га у цјелости.