Традиционално, 1. септембра, када започиње нова школска година, Русија свечано обележила Дан знања.

Прекјуче је у гостима нашег регуларног програма Визави света био заменик министра одбразовања и науке РФ Јуриј Сентјурин. У етру он је одговарао на питања слушалаца, која су они постављали телефоном или путем Интернета. Да подсетимо да се емисије наше радиостанице емитују на 32 језика у 160 земаља света.

Јуриј Сентјурин је започео тиме да је ова година била рекордна са тачке гледишта издвајања средстава за реализаицју приоритетног националног програма Квалитетно образовање. Сума је достигла скоро 2 милијарде долара. Да би та средства била управо наменски искориштена у земљи је у последње 2 године био формиран делотворни систем јавне и државне контроле.

Хосе Идаљго из Уругваја је питао: Русија се придружила Болоњској конвенцији о високом образовању. Чиме је то условљено? Зар је стари систем руског образовања гори. На то је Јуриј Сентјурин одговорио:
«Имамо закон о високом и постдипломском образовању, где је форулисано да је циљ нашег образовног система очување и богаћење традиција руског образовног система и оријентација на најбоље светске образце. Свет се мења, мења се образовни систем. Дипломац мора да буде у стању да одговори на оне изазове које му поставља време и привреда. И у том смислу сасвим свесно 2003. године је била прихваћена одлука да се потпише Болоњска конвенција, иницирана у Европи. Када ми на систем руских традиција одражених у државном образовном стандрарду придодамо мрежу болоњског процеса са два нивоа – бечелер и магистар, добијамо дипломца који може да се запосли у свету у глобализаицји, и не само на руском тржишту. Ту се поставља питање припремамо ли ми кадрове за Запад? Стимулишемо ли одлив мозгова? Ни у ком случају! Одлив мозгова је постојао и постојаће. Главно је да буду створени услови да се кадрови запосле код нас. За то је потребан комплекс мера. Али дати човеку слободу, могућност избора, то је циљ и главни смисао измена законодавне базе.

Одговарајући на питање Кендзи Такајами из Јапана о томе како се образовни систем Русије бори против национализма и ксенофобије, Јуриј Сентјурин је истакао — пре свега преко садржаја наставних програма. Управо је на то усмерена на пример федерална процедура експертизе уџбеника и приручника: они се препоручују за издавање тек ако не садрже такве појаве.